Sa ovim komsijama ovde sam uglavnom na "dobar dan" i to je to,ne upustam se u nikakva polemisanja a i ne poznajem ljude dovoljno dobro.
Sa starim komsijama sam uvjek nalazila zajednicki jezik,divno smo se slagali (kazu valja se biti dobar sa komsijom  ) i naravno da se ni sad nista nije promjenilo.Drago mi je kad ih vidim i kad mogu ljudski da se ispricam sa njima,jer ipak,tolike godine smo zivjeli blizu jedni grugih.
Nedostaju mi ovde te komsijske price i razglabanja,ispijanje kafe i sokica po dvoristima,jutarnji pozdrav - Dobro jutro komsijaaaaa,jesi se naspav'oooo?!
Ovde su mi svi nekako drveni,prolazimo jedni pored drugih kao mumije,ma grozno.
Eh,bolje da stanem,zaplakacu se 

ja zivim u kuci a komsije su blago receno tracare...
pre nekoliko meseci tacnije u novembru sam se iznervirala imala sam 2 ispita za 2 dana i padnem i jedan i drugi ispit...
dolazim kuci,javim se svima redom komsijama da ne bude prosla a nezna da se javi (a sa suzama u ocima) a dosla sam sa deckom i on me je samo ostavio na kapiji zurio je ja sam izasla iz kola i lupila vratima od autu slucajno i lupila kapijom namerno...
posle 30min pocela je prica kako sam se posvadjala sa deckom i kako smo raskinuli pa sam zato tako ljuta...
svi gledaju kod nekog drugog u dvoriste, a malo u svoje...
to je samo jedan primer... odredjene komsije tacno znaju kada u koje vreme idem, gde idem, ko mi dolazi...
to je strasno kada imas takav komsiluk....

Mrvka, imamo i rašomonca
Taj je sin od ovih sa kupusom, voli da zagleda čudo jedno. Sve bi to još bilo normalno da živimo u zgradi... ali malo morgen

Danas smo imali čišćenje leda, čim sam se probudila od udaraca lopatom u gelender počela je da me boli glava. Ako probaju opet sutra ima da izađem na terasu da im ispričam nešto lepo

Kod mene niko i ne dolazi a da se ne javi prvo telefonom.

Dogovor kuću gradi
Juce i danas sam uzela slobodan dan, da odmorim i "formatiram mozak", od svega i svih ...
Ne bas od svih,(jer postoje ljudi, za koje sam i u 3 ujutro dostupna, ...ako treba), a neki mi prijaju povremeno.
E sad.
Jedna od tih koja je povremena, me je upravo srela na stepenistu i zdala se, kao luda da pijemo kaficu. Samo sto me u stan nije uvukla, sa sve korpom i kesama (vracala sam se iz prodavnice).Garant me je cula, kad sam izlazila i zakljucavala, pa cekala da se vrnem.
Kao bas je slucajno izasla, da prag izbrise. 
Izbecila se i u fazonu : "otkud ti" pre podne?
Strasno.
U prolazu joj objasnjavam, da sam ostala, da bi uradila generalku u stanu, (u guzvi sam kao), ali nista to njoj nije znacilo.
_{(a od svog spremanja, samo dobro po kompu i tastaturi udaram, ali PSTTTT)} 
....Nastavila je sa te ovo, te ono, a ja pod svim tim teretom, stojim i blejim, da bi ona na kraju prisla, uhvatila me ispod ruke i svracala kod nje, da vidim sta je kupila.
Jedva sam se izvukla, obecala da cu doci kasnije i da idem da pravim rucak.
UH.
Ma nema sansi, da me vidi danas.
Dobra je zena, ne sporim, ali prica i melje kao vodenica, a takve akcije mi danas nisu potrebne. Sva sam opustena i usporena, ne bi mogla da je pratim.
Ni da slusam, a ni da pariram 
Pobegoh bas iz takve guzve, sa posla i sad da me ona dotuce...
Ne mogu...
Valjda se nece naljutiti?

da definitivno za pozeleti, koliko vidim malo ko moze da se pohvali takvim komsilukom...

ja svoj komsiluk  blago receno ne podnosim..svi vole da znaju tudje probleme a svoje naravno krijiu

slicne imam i ja i ne volim takve ljude...
od mene njima i dobar dan je dosta!

Dok se nisam udala imala sam mnogo dobrog komšiju! A onda sam otišla i morala sam da zaboravim na njega i na naša druženja, što je najgore gadno smo se posvađali i sad ne pričamo, a i da se nismo posvađali ne bi pričali jer je moj muž još uvek ljubomoran na njega!
A ja nisam zaboravila, mislim da nije ni on

Pošto sam se doselila pre nešto više od mesec dana,nikoga ne poznajem,malo je bez veze,al donekle mi je i drago,ne volim baš ono da mi dolaze kad im padne napamet,kao kod mojih,tamo se niko ne najavljuje nego onako 100 godina su komšije pa su toliko bliski da nema potrebe za najavom,a meni to baš i ne prija više volim ovako,jeste da nema sa kim da popijem čaj ujutru al tek sam došla valjda će se naći neko..

Kod mene u komsiluku svi moraju sve da znaju, a da ne naglasavam da je prosek godina 135. Kada sam sa deckom pljuju me mami i tati kako je zaboga decko nocio kod mene-kao da ne zivim u istoj kuci sa roditeljima i da je decko uleteo ukroz odžak kao deda mraz. Mrzim ih