Idem jedino kad moram.Trenutno,treba da vadim zivac,lijek mi vec odavno stoji ali ja prosto nemam hrabrosti da odem a znam da MORAM.
Mislim da odlazak kod zubara ne bi bio toliko traumatican da nije jezivog i zastrasujuceg zvuka onih masinica,razmisljam da sledeci put ponesem slusalice za telefon i pustim muziku samo da ih ne cujem. 

I ja se mnogo plasim Idem kad moram, ali i to odlozim za bas kad moram. Znam da to ne valja, ali nikako ne mogu da ubedim sebe da je bolje ici redovno i spreciti sve te vece zahvate. Na svaki bol bih pristala samo da ne moram kod zubara. Razmisljam da platim zubara da mi da anesteziju u cela usta, da mi popravi sve zube i da resiom sve to odjednom Da li mislite da bi neko pristao na to?

Pa nisam redovna, idem kad me nešto zaboli, možda sam dva-tri puta u životu otišla onako, samo na kontrolu. Ali zato i na najmanji bol trčim kod zubara; svaki dan čekanja znači više bola, drage moje žene sa fobijom od zubara!

I ja se plasim zubara, ali kad moram onda moram 

Skoro je otvorena privatna ordinacija u mojoj ulici i svi mnogo hvale tog zubara. Ipak, ne postoje reci hvale koje bi mene naterale da odem kod zubara dok se ne pojavi konkretan problem. Nazalost, tako je i bilo... Ispala mi je plomba iz zuba (a sto duze cekam, zub se brze kvari kada je otvoren). Molila sam samu sebe ceo dan danas da odem i na kraju sam prelomila. Duze je trajalo moje ubedjivanje same sebe nego plombiranje. Lepo mi covek dao anesteziju, sacekao da deluje, a posle je mogao da zuji sa onim do sutra. Ovo je prvi zubar koji me je odusevio svojim nacinom rada i pristupom. Isla sam kod privatnika i ranije ali su mi svi delovali kao 'otaljavanje posla', a ovaj je bas zainteresovan (ili bar dobro glumi) Kada je zavrsio doslo mi je da mu kazem da mi popravi jos neki dok sam tu (ko zna kad cu opet da prelomim da dodjem) Ali nece biti tako. Resila da popravim ove sitnice dok su jos sitnice, pogotovu sad kad sam nasla zainteresovanog zubara
Stvarno je tesko, pogotovo ako imate lose iskustvo sa zubarima (i to ne jedno nego vise i to se ne zna sta je od kojeg gore), ali potrudite se da nadjete pravog zubara, trazite anesteziju i za popravljanje zuba, tako je lakse prevazici strah od one busilice, a kada steknete poverenje u nekog sve je mnogo drugacije. Ipak je u pitanju nase zdravlje, a to nije za igranje! Kada vam se ne ide, procitajte do cega sve dovedu pokvareni zubi i ima da idete kao bela lala. IZVINITE NA DAVLJENJU!!! Ja bih se naljutila da meni neko napise ovoliki post

Jao ja se nikad nisam plašila zubara. A jedno vreme sam imala tako simpatičnog zubara da sam išla kod njega, samo na kontrolu, a znala sam da nemam nikakvih problema . Međutim moj slatki zubar je se odselio  iz grada i sad imam zubarku kod koje idem samo kad moram

Nisam se ni japlasila dok nisam prosla kroz lose iskustvo, posle toga drugo, pa trece... Bas nisam imala srece sa zubarima Mogu ja da podnesem bol (vadili su mi zub bez anestezije, plombirali mi neociscen zub, zaboravljali mi koren pri vadjenu zuba itd-grozno), tako da sam ja navukla strah od nestrucnih zubara a ne od toga sto ce me boleti popravka. Bila sam ipak uporna i nadam se da mi se napokon isplatilo (pu, pu, da ga sad ne ureknem).

Meni rece zubar da trebam ici na svaka 3 meseca al eto izbegavam beli secer i slatkise pa idem na 6 meseci.Necu mlada da ostanem bez svojih divnih zuba

Ranije sam se jako puno plasila zubara (isto kao i ginekologa) ali sam to davno prevazisla zahvaljujuci izvanrednom zubaru koji me je oslobodio straha pa sad idem redovno.

Imam svog zubara i odem kad njega na svakih 6 meseci...