Drage naše članice,u cilju lakšeg saznanja i veće informisanosti želimo da vam  ponudimo informacije koje mogu biti od velikog značaja u cilju poboljšanja zdravlja i podizanja svesti i brige o zdravlju žena,bar kada su ovako opake i teške (ali ne i ne izlečive) bolesti u pitanju.S toga vam otvaramo ovu temu kao bi vam pružili više informacija i saznanja o prevenciji i samopregledima.Nadamo se da će vaši komentari na ovo biti pozitivni,srdačan pozdrav u ime moderatora i urednika Jedinstvena.net
 RAK DOJKE FAKTORI RIZIKA   Starost (rizik se povećava sa godinama).
Porodična istorija raka dojke ili raka jajnika pre menopauze (samo po ženskoj liniji u porodici: majka, sestra ili ćerka).
Abnormalni rezultati biopsije dojke.
Atipična hiperplazija (dobro.udna promena u dojci).
Prva menstruacija pre 12. godine života i menopauza posle 55. godine života.
Nerađanje ili rađanje prvog deteta posle 30. godine života.
Visoko obrazovanje i viši socijalni status.
Preterana gojaznost ili povećanje telesne težine posle menopauze.
Pretpostavljeni faktori rizika: estrogen, ishrana bogata životinjskim mastima, nedovoljna fizička aktivnost i preterana konzumacija alkohola.
Dugotrajni stres.
Povreda dojke.
Nedovoljna higijena dojki.
RANI ZNACI RAKA DOJKE   Pojedinačni čvrsti čvor u dojci koji ne boli.
Ako deo kože dojke ili kože pod pazuhom ima izmenjen izgled, uvučen je ili je otečen.
Ako krvni sudovi na jednoj dojci postaju znatno uočljiviji, nego na drugoj.
Uvučena bradavica.
Promene na bradavici u vidu osipa ili promenjene strukture kože.
Pojava iscedka iz bradavice, pogotovo krvavog.

PREPORUČENE MERE PREVENCIJE RAKA DOJKE
     
    Mesečni samopregled dojki počev od 20. godine života.
Bazični (prvi) mamogram oko 45. godine života žene.
Mamogram svake ili svake druge godine za žene između 45-49 godina starosti, zavisno od rezultata bazičnog mamograma.
Mamogram svake godine za žene preko 50 godina.
Klinički pregled dojki kod lekara specijaliste svake tri godine za žene između 20-39 godina, a posle svake godine.
Vođenje ličnog kalendara za beleženje rezultata samopregleda dojki, mamografije ili zakazanih lekarskih pregleda.
Genetička ispitivanja su poželjna za one osobe koje imaju porodičnu istoriju raka.
Gojaznost posle menopauze treba sprečiti jer može povećati rizik za nastanak raka dojke.
Normalan nivo hormona možete pospešiti fizičkim vežbanjem 4-5 sati nedeljno, a normalan nivo hormona smanjuje rizik za nastanak raka dojke.
Hormonsku terapiju sprovodite isključivo pod kontrolom lekara, nikako samoinicijativno ili bez nadzora lekara, jer u suprotnom možete povećati rizik za nastanak raka dojke.
Ukoliko se posle menopauze odlučite za specifične terapije koje smanuju rizik od nastanka raka dojke (tamoxifen,...) neka to bude isključivo indikovano od strane lekara, jer mogu imati značajne nuspojave.



izvor: institut za onkologiju i radiologiju Vojvodine

RAK GRLICA MATERICE

FAKTORI RIZIKA


Infekcija humanim papiloma virusom visokog rizika.
Postojanje imunološkog deficita (infekcija HIV virusom, upotreba imunosupresivne terapije).
Specificne seksualne karakteristike žene: rano stupanje u polne odnose, unutar 2 godine od prve menstruacije; postojanje drugih polno prenosivih bolesti; broj seksualnih partnera 7 i više; veci broj "slucajnih seksualnih" partnera; partneri oboleli od polnih bolesti.
Pušenje.
Neadekvatna ishrana (nedovoljno povrca i voca, suviše životinjskh masti).
Postojanje raka grlica materice u familiji.
Specificne reproduktivne karakteristike žene: prva trudnoca unutar 2 godine od prve menstruacije; broj terminskih trudnoca 4 i više.
Višegodišnja upotreba oralnih hormonskih kontraceptiva.
Nizak socioekonomski standard.

RANI ZNACI GRLICA MATERICE

U ranom stadijumu svog razvoja, rak grlica materice je najcesce bez simptoma. Kada se jave simptomi, uglavnom je rec vec o uzapredovaloj formi bolesti. Najcesci simptomi rane faze bolesti su sve vrste krvarenja van redovne menstruacije:
Sukrvav, vodenast iscedak.
Obilno krvarenje.
Oskudno, tackasto krvarenje.
Krvarenje u toku i nakon polnog odnosa, izmedju dve menstruacije ili u periodu menopauze.
Vaginalni icsedak promenjenog kvaliteta.
Bol (najcesce u krstima ili nozi).

Izvor: Institut za onkologiju Vojvodine
   

Zasto nastaje rak grlica materice?

Sporo napreduje, dostupan je pregledu i ima mogućnost relativno jednostavne dijagnostike. Pa ipak rak grlića materice drugi je po redu najčešći oblik raka u Evropi. Tragedija u pozadini svakog slučaja ove vrste raka jeste da je to jedan od oblika raka koji je najjednostavnije sprečiti. Taj tumor sporo napreduje, dostupan je pregledu i ima mogućnost relativno jednostavne dijagnostike. Ipak, razumevanje njegovih uzroka i rizika, kao i edukacija u vezi s time još su uvek vrlo ograničeni. U Evropi 80 žena svaki dan umre od raka grlića materice, a svake godine se pojavi novih 60.000 slučajeva. S obzirom da se najčešće javlja oko 35 godine života nije potrebno govoriti koji uticaj ima na reproduktivno zdravlje i reproduktivne funkcije žena! Humani papilomavirus (HPV) je mali virus iz grupe DNK virusa i poznajemo više od 100 tipova. Tipovi virusa mogu se podeliti na onkogene, tj. one koji mogu izazvati nastanak raka i one koji to nisu. Rak grlića materice može izazvati 15 onkogenih tipova virusa od sveukupno stotinak tipova HPV-a. Najčešći su tipovi 16 i 18, a za njima slede 45 i 31. zajedno su odgovorni za preko 80% slučajeva raka grlića materice. Dokazi da postoji veza između HPV-a i ovog raka otkriveni su s razvojem tehnologije i dijagnostičkih mogućnosti početkom 90-tih godina 20. veka. Nakon toga onkogeni HPV otkriven je u 99,7 posto žena s rakom grlića materice. Potencijalno je svaka žena izložena riziku od zaraze humanim papiloma virusom koja može uzrokovati rak grlića materice. HPV se lako prenosi polnim kontaktom, te se njime moguće zaraziti i samo kontaktom kože genitalnog područja tako da i kondom nije potpuna zaštita. Iako je HPV infekcija najčešća u polno aktivnih mladih žena, pojavljivanje raka grlića veće je u žena starijih od 35 godina, a čime se sugeriše na polagano napredovanje trajne virusne infekcije prema raku. Žene su tokom čitavog života izložene infekcijama onkogenim HPV-om, bez obzira na dob u kojoj postaju polno aktivne, a prebolela infekcija ne znači i imunost na ponovnu infekciju. Procenjuje se kako će se 50-80% polno aktivnih žena zaraziti HPV-om tokom života te da će do 50% tih infekcija biti onkogenim HPV-om, iako većina ovih infekcija može spontano nestati u roku od tri godine. Od svakog miliona žena zaraženih onkogenim HPV tipovima, u oko 10% (100.000) razviće se prekancerozne promene ćelija grlića materice (cervikalna displazija). Od navedenih, u oko 8% (8.000) razviće se rani oblik raka ograničen na spoljne slojeve ćelija grlića materice (carcinoma in situ); kod 20% tih žena (1.600) razviće se invazivni oblik raka ukoliko ga ne budu lečile. Za razvoj raka grlića materice potrebna je trajna infekcija onkogenim tipovima virusa jer postojanje infekcije omogućava prilike za ponovljene napade virusa koji tako aktiviraju nastanak raka. Tzv. HPV onkoproteini, "loše" belančevine koje proizvodi virus, ometaju prirodni imunološki odgovor i normalno odumiranje ćelija grlića materice, čime zaražene epitelne ćelije mogu biti izložene ponovnom "napadu" virusa, nakon čega nastaju oštećenja koja mogu napredovati do raka. Verovatnost je da će ljuskasta oštećenja niskog stepena (SIL), unutar epitela vrata materice, čiji je test na HPV 16 i 18 pozitivan, napredovati do raka grlića materice veća nego s nekim drugim onkogenim tipovima HPV-a. Ćelije unutar tzv. transformacijske zone grlića materice najosetljivije su na HPV infekciju te se, kada ih virus napadne, preterano razmnožavaju i prekomerno narastu te gube sposobnost popravljanja genetskih abnormalnosti, što nadalje dovodi do promena ćelijske strukture grlića materice. HPV ometa sistem upozoravanja koji pokreće odbranu organizma, a koji bi u normalnim uslovima uništio svaku virusom zaraženu ćeliju pa takav nepravilan rast napreduje do prekanceroznog stanja (CIN), koje može biti klasifikovano od 1-3. Kod CIN-a 1 moguć je povratak "na normalu", ali već kod CIN 2 ili 3 je to teže jer se formiraju tumorske ćelije i na kraju rak ili invazivni karcinom. Osim toga, pretpostavlja se da još neki činioci osim HPV-a imaju uticaj (pušenje, veliki broj trudnoća, dugo korišćenje kontracepcijskih sredstava, neke druge polno prenosive infekcije – klamidija), ali njihova veza još uvek nije jasna. Ono što je jasno i sigurno je da rak grlića materice ne može nastati bez onkogenih HPV-a te da niti jedna žena ne bi trebala umreti od te bolesti. Povezanost HPV-a s ovim rakom je višestruko puta veća nego povezanost pušenja i raka pluća, u koju niko ne sumnja! Zbog gore navedenih razloga su programi prevencije i edukacija lekara i žena neizmerno važni! Države s organizovanim programima prevencije, kao Finska, gde samo 45 žena na milion oboleva, beleže značajno smanjenje te bolesti jer bolest bude na vreme otkrivena, kada je lečenje jednostavnije, delotvornije i na kraju jeftinije. U našoj zemlji svaka žena ima mogućnost uzimanja PAPA brisa, ali i ne mora. To znači da veliki broj žena nikad ne ode ginekologu na pregled te ne zna do trenutka kad je već, na žalost, kasno da ima rak grlića materice. Postoje naravno i neka ograničenja klasične prevencije s PAPA brisevima jer je dokazano da oko 30% nalaza bude lažno negativno, što znači da uliva lažnu sigurnost, a zapravo već postoje promene na grliću materice. Upravo iz tog razloga se u svetu sve više prelazi na drugu metodu, tzv. LBC tehnologija koja je u kombinaciji s HPV testiranjem gotovo 99% sigurna. Program pregleda u kombinaciji u budućnosti s primarnom prevencijom tj, vakcinacijom je sigurno najkvalitetniji nadzor nad tim rakom, kojim je moguće smanjiti nastanak raka grlića materice za više od 80 posto! Edukacija žena, program pregleda po uzoru na npr. Finsku te u budućnosti i vakcinacija su najvažniji preduslovi da jednom kažemo da je jedna vrsta raka iskorenjena!

Stetoskop

Da li ste imali problema sa ovim? 
Ja sam cula kada je sve u redu a ipak ima ranica da se ona moze sanirati tako sto se na tampon stavi kantarionovo ulje tj.natopi se i postavi se tampon nosi  nekoliko sati i da se posle 2 nedelje do mesec dana ta ranica potpuno nestane kao da je nikada nije ni bilo...
cula sam da je mnogima pomoglo...
sta mislite o tome?
da li ste vi imale takve situacije?
sta je vama pomoglo?



ja sam bila kod ginekologa i rekla mi je da je sve u redu papa II i sekret III ali da imam malu ranicu kao da je to normalno u mojim godinama...
razmisljam da li da probam sa ovim tamponima...

ok...hvala puno... nisam bila sigurna da li je to tacno...

Devojke sve to što kažete je preventiva,ali ukloniti ranicu ili bilo koje druge promene na grliću nije oguće sem hiruški ili laserom,ja sam pokušavalia sa svim tim ali ništa,i onda mi je dr rekao da je to preventiva i da može da pomogne na samom početku nastanka,ali ko može da pogodi da baš ode na pregled kada tek nastanu promene.Ja sam u septembru prošle godine uklonila laserom,imala sam ranicu preko celog grlića,proširila se jer nisam ni znala da je imam,lekari kod kojih sam išla tamo gde sam živela mi nisu rekli na vreme,pa kad sam došla u BG u frontu mi kažu da mora da se ukloni,iako je PA II grupa,uradila sam prvo biopsiju,pa posle dva meseca sam išla privatno kod mog dr jer u državnoj nema takvih lasera,uklonio mi je ,i to opet nije mogao skroz jer nisam radjala,ostala je jedna mala tačkica,koju će mi kako kaže moj dr ukloniti tokom porodjaja.Ranica ne mora da bude strašna i opasna sada ali za 10-ak godina može da preraste u nešto opasnije,poznato je da iz tih promena nastaje kancer a i otvorene su za sve moguće bakterije.Tako da ja sam odmah uklonila,jeste malo skuplje ali vredi.Inače kada su jako male ranicu je moguće otloniti i običnom biopsijom,to je kada dr, pipeticom ili tako nečim uzme uzorak i tako je i ukloni,nema krvarenja jer odmah nakon uzimanja uzorka to mesto se ,,spaljuje,, laserom.

koriscenje odgovarajucih vaginaleta nije preventiva!to za kantarion je vrlo logicno i moguce ali ti je i moj savet da kupis vaginalete na bazi kantariona!one se mogu koristiti i cesce,po potrebi i za manje opasne stvari,kao i za tvoju III grupu sekreta kojoj su izazivaci bakterije!moja mala ranica je nestala posle prepisanih mi Gino-daktanola,tada!u svakom slucaju,vag.kantariona se preporucuju za cescu upotrebu i opstu higijenu sluzokoze,bez nezeljenih efekata!

cinjenica je i to da je saniranje moguce uz odgovarajucu terapiju,antibiotici i/ili vaginalete!

iako sam III grupa sekreta nije mi prepisala nikakve vaginalete rekla je da imam pozitivne bakterije koje su dobre i da nema potrebe za vaginaletama...
da se ne uzbudjujem uopste da je sve ok...
da mi je ranica mala i da se smanjuje ali za svaki slucaj sam mislila da koristim tampone sa kantarionom jer su mi preporucivali da je mnogima pomoglo i da nisu imali nikakvih problema a da je mala ranica nestala za mesec dana i da se ocistio sekret...

pa nemam pojma pokusacu... hvala!