Sprečite rak dojke
Rak dojke nalazi se na drugom mestu uzročnika smrti, nakon kardiovaskularnih bolesti, stoga je vrlo važno otkriti ga u ranoj fazi.

Žene bi trebalo svaki mesec pet do 10 dana nakon završetka menstrualnog ciklusa obaviti samopregled grudi, čime će na vreme sprečiti širenje zloćudnog tumora. Takođe, istraživanja pokazuju da vežbanje smanjuje rizik od raznih bolesti, pa tako i od raka dojke.

uh uh , ja sam čula da se rak dojke razvija 5 godina i do tada čvorić naraste do prečnika 1 cm, i da se tek tada može opipati rukom 

Ova pravila su tako jednostavna, ali mislim da je 99% ljudi neodgovorno prema svom zdravlju. Najviše što može da me iznervira je kad od žene čujem da nije išla kod ginekologa godinama. Naš problem je što smo navikli da idemo kod doktora samo kad nas nešto boli.

pregled dojki se može obaviti i kod kuće,pipanjem da li ima nekih kvržica i tako što ćemo se nagnuti napred opružiti ruke i pustiti grudi ,,da vise,, tj. da ih povuče sila zemljine teže ako osetimo neku bol ili ne prijatnost obavezno se treba jeviti lekaru.

Ja sam pokusala sa samopregledom i mislim da ja to ne odradim kako treba, tako da sam ja to odradila kod lekara. Smatram da bi svaka zene trebala da uradi pregled kod strucnjaka.

Rak jajnika (Karcinom jajnika)

Učestalost

Po učestalosti svih malignih tumora karcinom jajnika se nalazi na petom mestu, dok je u ukupnoj smrtnosti žena od raka polnih organa rak jajnika na prvom mestu. To se objašnjava kasnijim otkrivanjem zbog nespecifičnih simptoma i brzo širenje malignih ćelija po telu tako da se bolest uglavnom otkriva u uznapredovaloj fazi. Poznato je da se učestalost raka jajnika povećava s godinama žene (najveći broj slučajeva je u životnom dobu od 55 do 75 godina). Rak dojke, jajnika ili materice u porodici upućuju na povećan rizik. Rizik je veći kod žena koje nisu rađale, koje su kasno rađale i kod onih sa kasnijom menopauzom. Trudnoće i uzimanje oralnih kontraceptiva štite jajnike i smanjuju rizik od pojave raka.

Uzrok nastanka

Uzrok nastanka je nepoznat. Od faktora koji imaju uticaj na nastanak ovog oboljenja važni su: životno doba, porodična anamneza (pojava raka u porodici), reproduktivna funkcija žene, faktori okoline.
Klinička slika

Tumori jajnika i u uznapredovalom stadijumu obično ne prave smetnje ili su one sasvim neznatne. Žena se uglavnom javlja zbog nespecificnih tegoba kao sto su:

    * bol u donjem delu trbuha
    * smetnje u probavi i ishrani
    * nadutost trbuha
    * smetnje u mokrenju
    * opstipacija (zatvor)
    * slabost, anemija, gubitak apetita.

Nekad se žene javljaju lekaru zbog povećanja trbuha ili same napipaju tumorsku masu. Može se otkriti i prilikom rutinskog vaginalnog pregleda. Menstrualne tegobe nisu karakteristične za ovo oboljenje, mada pojava krvarenja pre puberteta kao i u postmenopauzi može biti znak eventualnog tumora jajnika koji proizvodi hormone.
Tumor se često nalazi u oba jajnika, a može da se proširi na okolne organe (mokraćnu bešiku, matericu, debelo crevo), a putem limfe i krvi u udaljene organe.

Dijagnoza

Nakon detaljno uzete anamneze za postavljanje dijagnoze se koriste vaginalni pregled, vaginalni i transvaginalni ultra zvuk, kolor dopler, kompjuterizovana tomografija (CT), kao i tumorski markeri, a za postavljanje konačne dijagnoze i za određivanje tipa tumora i proširenosti bolesti potrebno je otvaranje trbušne duplje i uzimanje uzorka tkiva za analizu.

Lečenje

Hirurška, hemoterapija i zračenje su opšte poznate metode lečenja malignih bolesti. Tako je i u ovom slučaju, izbor metode zavisi od stadijuma bolesti, godina bolesnice, od toga da li je rađala ili ne. Hirurško odstranjivanje materice, jajovoda i jajnika kao i tumorskih masa primenjuje se kod svih bolesnica osim u početnim stadijumima tumora koji sporo rastu kod žena koje još žele da rađaju. Tada se odstranjuje samo zahvaćeni jajnik.
Prevencija

Rano otkrivanje raka je najbitnije u lečenju, jer su povoljni rezultati lečenja najbolji u ranim stadijumima bolesti. Redovni ginekološki pregledi su jedan od načina prevencije. U smislu sprečavanja pojave karcinoma ženama se može preporučiti uzimanje oralnih kontraceptiva.

Maligni tumori jajovoda


Primarni karcinom jajovoda je veoma redak. Daleko je češći sekundari (metastatski) tumor. Vreme javljanja je 5. i 6. decenija života.
Klinička slika
Rak jajovoda se najčešće javlja jednostrano i to češće u ampularnom, nego u istmičnom delu jajovoda. Rak jajovoda ne izaziva karakteristične simptome. Povremeno se javljaju nejasni bolovi u donjem delu trbuha, ili  sukrvičavi ili gnojni iscedak iz materice. U slučaju ranog širenja na peritoneum mogu se javiti simptomi subileusa.

Rak jajovoda se odlikuje veoma brzim širenjem sa ranim prodorom u zid jajovoda i širenjem na peritoneum. Ostali putoevi širenja su limfogeni u regionalne lifmne čvorove, jajnike, matericu i vaginu, sluznicu mokraćne bešike i debelog creva.
Dijagnoza
Nakon detaljno uzete anamneze za postavljanje dijagnoze se koriste vaginalni pregled, vaginalni i transvaginalni ultrazvuk, kolor dopler, kompjuterizovana tomografija (CT), kao i tumorski markeri, a za postavljanje konačne dijagnoze i za određivanje tipa tumora i proširenosti bolesti potrebno je otvaranje trbušne duplje i uzimanje uzorka tkiva za analizu.
Lečenje
Hirurška, hemoterapija i zračenje su opšte poznate metode lečenja malignih bolesti. Tako je i u ovom slučaju, izbor metode zavisi od stadijuma bolesti i godina bolesnice.

Cervikalni polip (polip grlića materice)


Polip je duguljasta izraslina, dobroćudni tumor, s tankom peteljkom. Polip može nastati na nekoliko mesta u unutrašnjim polnim organima žene. Cervikalni polip je najčešći benigni izraštaj (hiperplazija) endocervikalne sluzokože.
Uzrok nastanka
Nepoznat je tačan uzrok nastanka polipa, često se povezuje sa hroničnim zapaljenjima i povišenim nivoima estrogena.   
Klinička slika
Polip može biti okruglastog oblika ili izdužen (kad prominira u vaginu), sa glatkom ili režnjastom površinom, bledo ili tamnocrvene boje, veličine zrna pšenice pa čak i oraha i nalazi se u spoljašnjem ušću cerviksa. Često dolazi do sekundarne infekcije površine polipa koja je u zapaljenju i ulcerisana. Pacijentkinje se obično žale na sukrvičavo prljanje i krvav fluor koji nastaje zbog lediranja površine polipa (trenje, koitus, vaginalni pregled). Postoji o bilna sluzava sekrecija koja potiče iz cerviksa (cervikalni fluor) usled ascedentne infekcije i cervikalnog endometritisa. Postojanje polipa cerviksa i materice, naročito u menopauzi, često je kombinovano sa postojanjem malignih tumora genitalnih organa žene, posebno sa istovremenim postojanjem korporalnog karcinoma.Postojanje polipa može uticati na plodnost tj. poremetiti trudnoću, uzrokovati spontani pobačaj, prevremeni pobačaj ili čak sterilitet. 
Dijagnoza
Nakon uzimanja razmaza za PAPA test i ultrazvučnog pregleda potrebno je uraditi mikrobiološku obradu kako bi se otkrili mikroorganizmi kojima je inficiran polip. Tada se određuje i osetljivost mikroorganizama na antibiotike (antibiogram). Da bi se potvrdilo da se radi o cervikalnom polipu, potrebno je polip odstraniti (polipektomija) uvrtanjem zupčastim kleštima, a nikako presecenjem, zbog opasnosti od obilnijeg krvarenja. Potom je obavezna frakcionirana eksplorativna kiretaža. Dobijeni materijal sa polipom šalje se na histološki pregled i to odvojeno iz cervikalnog kanala i materične šupljine.   
Lečenje
Lečenje je antibiotsko za sanaciju upale i hirurško za odstranjenje polipa. Polip se može odstraniti "polip kleštima", izrezati nožem ili niskovoltažnom dijatermijskom petljom.

Ženski infertilitet


Infertilitet ili neplodnost se definiše kao nemogućnost ostvarivanja trudnoće u toku godinu dana normalnih seksualnih odnosa (bez korišćenja kontraceptivnih sredstava). Neplodnost je intimni problem bračnog para. To je težak i ozbiljan medicinski i socijalni problem, jer u oko 50% slučajeva postoje nelečiva oštećenja reproduktivnih organa. Oko 15% bračnih parova u plodnom dobu je sterilno. Muški faktor neplodnosti je uzrok u 45%, ženski u 45%, a u 10% slučajeva, oboje su odgovorni.
Uzroci
Uzroci neplodnosti ili smanjene plodnosti su brojni i mogu biti muški, ženski, kombinovani i neobjašnjeni faktrori infertiliteta.

Muški faktori: smanjeno ili potpuno odsustvo produkcije spermatozoida,  abnormalna funkcija spermatozoida, varikocela, životne navike, hormonski poremećaji, defekti hromozoma, defekti u reproduktivnom sistemu nastali tokom fetalnog razvoja, imunološki problem

Uzroci ženskog steriliteta: Ekstragenitalni uzroci - endokrinološki metabolički psihogeni imunološki itd

Genitalni su podeljeni po lokalizaciji na vaginalne, cervikalne, uterusne, tubarne i ovarijalne.

    * Vaginalni faktor - prisutan u oko 5% slučajeva. To mogu biti mehaničke prepreke, loša tehnika koitusa, zapaljenja, kongenitalne malformacije.
    * Cervikalni faktor je zastupljen u 20% slučajeva i na prvom mestu su zapaljenja. Jedan od osnovnih razloga zašto u pristupu infertilnim parovima u tretmanu, dijagnostici, lečenju se polazi od bakteriološke situacije, od vaginalnih i cervikalnih briseva i proverava se prisustvo bilo kakve infekcije (od banalne infekcije, mikoplazme, hlamidije, ureaplazme) je da njihovo izlečenje, sa jedne strane smanjuje jedan od mogućih razloga infertiliteta, a sa druge strane je neophodan uslov za brojne dijagnostičke procedure (HSG, laparoskopija, histeroskopija, itd). Drugi faktori su razni tumori (polipi, miomi) i imunološki faktori.
    * Uterusni faktor je prisutan u 10% slučajeva.Na prvom mestu su to tumori materice odnosno miomi, onda adenomioza, polipi, uterusne sinehije, kongenitalne anomalije.
    * Ovarijalni faktor je prisutan u 20% - 25% infertilnih žena. Ovarijalni faktor se najčešće javlja kod endometrioze, onda kod endokrine disfunkcije u okviru čitave osovine hipotalamus - hipofiza - jajnik, kod zapaljenja, PCO, tumori, aberacija seks hromozoma.
    * Tubarni faktor je ubedljivo najzastupljeniji u 45% - 50% infertilnih žena. Kao etiološki razlog na prvom mestu su zapaljenja. Od zapaljenja najčešća su zbog seksualno prenosivih bolesti (gonokok i halmidija na prvom mestu). Hlamidijalna infekcija ne mora davati nikakve kliničke simptome, cervikalni faktor nije toliko značajno promenjen, a najveći problemi nastaju na nivou tuba. Mikoplazma i ureaplazma se takođe povezuju, ali još uvek ne postoje definitivni dokazi da su ono u tesnoj vezi sa nastajanjem infertiliteta, međutim pravilno i detaljno ispitivanje podrazumeva i njihovu dijagnostiku.

Na drugom mestu je endometrioza. Ona je oboljenje za koje je karakteristično da za sobom povlači infertilitet i da sam infertilitet nije u skladu sa promenama na koje se na nailazi. U uzrocima tubarnog faktora su adhezije koje mogu nastati postoperativno ili posle upala. Intrauterina kontracepcija je takođe značajan faktor u nastajanju tubarnog steriliteta. Tu se nalazi ona grupa žena koja je imala postaplikacione komplikacije kod kojih je posle plasiranja IUD došlo ili do produženog krvarenja ili do infekcije ili težih komplikacija u smislu perforacije. Ovde još spadaju nodozni istmični salpingitis, ektopična trudnoća itd.
Dijagnoza

    * Postkoitalni test ukazuje na neslaganje između partnera jer se zasniva na interreakciji između sperme i cervikalnog mukusa. Izvodi se 1 - 3 dana pre ovulacije, što se određuje folikulometrijom, a 2 - 12 časova posle odnosa. Pozitivan test podrazumeva da cervikalni mukus pokazuje adekvatne karakteristike za ovulatorni period, da je pisutan fenomen papratizacije, da ima rastegljivost veću od 5 cm i da u njemu postoji najmanje 5 progresivno pokretnih spermatozoida na jednom vidnom polju.
    * Drugi test koji se koristi je kontakt sperma - mukus, gde spermatozoidi treba da pokažu progresivno kretanje i treba da prođu 2 cm u muku sa 1 sat.

I jedan i drugi test govore o postojanju izvesne problematike, nepovoljne cervikalne sredine i eventualno imunoloških problema, pa je to indikacija za traženje antispermatozoidnih antitela.

    * Bazalna telesna temperatura - je već napušten metod jer je krajnje nepouzdan.
    * Serumski nivo progesterona - gde vrednosti veće od 10 nmola/L potvrđuju da se ovulacija dešava.
    * Endometrijalna biopsija - odnosno prisustvo sekretorne histološke slike u drugoj fazi ciklusa.
    * Uterusni faktor se ispituje ultrazvučno. Dobijaju se informacije, o veličini, građi, položaju materice, prisustvo tumira, njihova veličina i lokalizacija itd.
    * HSG (histerosalpingografija) izgled veličina, eventualne anomalije se najbolje dijagnostikuju ovom metodom. Indikacije za HSG je na prvom mestu infertilitet. Kontraindikacije su sva febrilna stanja, akutne i subakutne upale spoljašnjih i unurašnjih genitalnih organa i graviditet. Ukoliko se na HSG pronađu bilo kakve promene, histeroskopija može da reši brojne promene u uterusu.
    * Novija metoda je scintigrafija tuba, gde se obeleženi radiomarkeri prate i na osnovu toga se zaključuje o prolaznosti jajovoda.
    * Može se raditi i laparoskopija i laparotomija u smislu totalne evaluacije. Ona je ne samo dijagnostička već i terapijska metoda različitih patoloških stanja (ciste, endometrioza, miomi, adhezije

Lečenje
Lečenje može biti konzervativno (persuflacija, uterotubarne instilacije medikamenata, medikamentozni tretman - antibiotici, hormoni, klimatski tretman, baneološki tretman); hirurško (korektivni zahvati kod anomalija, odstarnjivanje tumora, priraslica) i kombinovana (kombinacija medikamentoznog, klimatskog i drugih lečnja koji se nadovezuuju na hiruršku korekciju). Ako su druge metode bez uspeha, primenjuje se “in vitro” fertilizacija.

Ma mi zene smo prokleta bica koja su osudjena na mnogo zdravstvenih briga.jeste nam dat dar da radjamo i prosirujemo vrstu,ali i sam taj cin je cesto bolan,pa onda mesecne muke pa koliko jos bolesti,a muskarci...nista..ne moraju da paze da li sede na hladnom betonu,da li su im otkrivena ledja i stomak da im jajnici ne nazebu,pa da idu bosi po plocicama itd. Blago njima..

Kada ženama opada plodnost, raste libido
Čekajući tridesete, ali i četrdesete godine da postanu majke, mnoge žene bivaju sve raspoloženije da se upuste u različite seksualne aktivnosti, pokazuju istraživanja.
  Guliver/Getty Images
  Ovakva "reproduktivna zadrška" omogućava im "ljubav za jednu noć", takozvani "seks na brzaka" i čitav niz najrazličitijih avaturističkih ponašanja u spavaćoj sobi, otkrili su psiholozi sa Univerziteta američke države Teksas u Ostinu.
 
 Žene starosti između 27 i 45 godina imaju povišen nivo seksualnog uzbuđenja kao odgovor na lagano smanjivanje plodnosti, ustanovili su doktoranti psihologije ovog Univerziteta, Džudit Iston, Haime Konfer, Kari Gec i njihov mentor, profesor Dejvid Buš.
 
 U toku istraživanja, naučnici su 827 žena podelili u tri starosno-fertilne grupe: visoko plodne (između 18 i 26 godina), nisko plodne (između 27 i 45 godina) i menopauzalne (46 godina i starije). Time su želeli da ustanove u kojoj meri otkucavanje biološkog časovnika žene utiče na njen libido.
 
 Učesnice u istraživanju su putem Interneta odgovarale na pitanja o svom seksualnom životu, odnosu prema seksu i celokupnom ponašanju u emotivnoj vezi.
 
 U poređenju sa ostale dve grupe, žene iz "nisko plodnih" u ogromnoj većini će:
 - Izuzetno često doživljavati seksualne fantazije.
 - Biti opterećene razmišljanjima o najneobičnijim seksualnim aktivnostima.
 - Imati mnogo snažnije seksualne maštarije od mlađih žena.
 - Imati mnogo aktivniji seksualni život i biti spremnije na "ljubav za jednu noć".
 - Bez mnogo ubeđivanja prihvatati seks „na brzaka", čak i s potpuno nepoznatim muškarcima.
 
 Suprotno svim njihovim očekivanjima, žene iz starije i manje plodne starosne grupe nisu više od žena iz druge dve grupe, maštale o nekom drugom muškarcu koji bi zamenio postojećeg partnera u romansi.
 
 Prema izveštaju za 2010. godinu, koji je objavio Istraživački centar društvenih i demografskih trendova "Pju" (Pew), majke prvorotke svih rasa i etničkih grupa, sada su starije nego što su to bile pre 20 godina.
 
 U isto vreme, 14 odsto porođaja u 2008. godini zabeleženo je kod žena od 35 godina i starijih, a 10 odsto su bile majke mlađe od 20 godina.
 
 U situaciji u kojoj sve više žena postaju majke kad su već prošli njihovi najplodniji dani, Iston je izrazio uverenje da će rezultati njihovog rada biti značajni za dalja istraživanja seksualnosti žena.
 
 "Naša otkrića nagoveštavaju da žene u tridesetim godinama ne moraju obavezno biti 'lude za bebama', ili da žive opterećene mislima kada su dostigle vrhunac svoje seksualnosti i plodnosti", kaže Džudit Iston.
 
 "Možda je teže zatrudneti kad se proslavi 35. rođendan, ali naše istraživanje je dokazalo da će psihologija nastaviti da motiviše žene da pokušavaju da ostvare materinstvo sve dok ne zađu u menopauzu", ocenila je Kari Gec.