Nadamo se najboljem. 

Zvezdana, ponedjeljak je..Jesi saznala nešto novo?

Aha...Javi obavezno šta je bilo. 
Kada? Prije operacije ili poslije?
Prije operacije, tj. prije nego što sam uopšte otkrila da imam, samo me povremeno žigalo, ali nisam tome pridavala neki značaj. Poslije operacije boljela me rana, onako lagana, tupa bol. Tako mi je i danas prije nego što trebam dobiti.

Heeeej. Sve će biti u redu, vidjećeš! Evo, ja sam dokaz da sve dobro završi.    Moraš misliti samo na najbolje, zbog sebe i zbog svoje porodice.

Joj, draga, ja i dalje stojim pri tome da ti je najbolje da operišeš to. Biće ti lakše. Kada ideš na pregled kod hirurga?

Ja sam se baš bila isključila tih dana, imam tu groznu naviku da ne razmišljam o problemima i o tome šta će biti sutra, sve nekako potiskujem. Tako sam i to, tek kada sam došla u bolnicu malo sam se trgla i shvatila šta slijedi, ali uskoro su me uspavali i probudila sam se mamurna. 


Operacija sama po sebi uopšte nije strašna, kratko traje, a poslije nje ćeš osjećati blagu bol. Nema neke oštre boli. Tačnije samo neki neugodan osjećaj.

 
Znaš onu: "Kakve su ti misli, takav ti je život." Zato, otjeraj crne misle do đav'la i misli na najbolje, pusti neku veselu muziku i skači, pleši, zaboravi na to barem na kratko. 
Ako treba neko za provod, evo mene, sjedam na svog jednoroga i stižem.