Tea jako mi je žao zbog vašeg gubitka, ali glavu gore, u nove pobede. ja sam pobacila u septembru prošle godine, u decembru ponovo zatrudnela i to iz prvog puta i hvala Bogu sve je prošlo u najboljem redu.
Prva trudnoća se desila manje-više ne planirano, tj nisam uradila analize i briseve pre nje i ispostavilo se da sam imala ureoplasmu, ali hvala Bogu sve se sredilo kroz mesec dva i trudnoću sam iznela bez ikakvih problema. čak sam vozila biciklu, trčala, u osmom mesecu išla peške na peti sprat, krečila nedelju dana pre porođaja,... ma fantazija! svakome bih poželela onakvu trudnoću!
Bilo mi je jako teško i stalno sam plakala posle tog pobačaja, čak smo i hteli da pomerimo pravljenje bebe za godinu dana. onda su naišli neki novi problemi, o trudnoći nisam ni stigla da razmišljam, jedno veče smo se opustili, nismo ni znali da li su plodni dani ili ne, tačnije nismo ni razmišljali o tome. sad, skoro godinu dana kasnije imamo naše zlato, našu sreću, naš život.... eno sad pajki kod tate na grudima, a ja još uvek ne verujem da je to MOJA BEBA!
ohladite se malo i opustite, beba će doći onda kada to bude želela, ništa se na silu ne može
ja ti želim iz sveg srca da uskoro ugledaš famozne dve crtice, otkucaje malog srculenca i da mi se za devet meseci pridružiš na temi 'bebe'
