Sve je bilo super. Volite se, već neko vreme ste u vezi, rešili ste da dobijete dete, dobili ste dete. Svi razlozi za sreću su, čini se, tu. Samo što se pojavio i razlog za nesreću - bauk zvani postporođajna depresija. Tada bračni život, ma koliko se supružnici voleli i ma koliko dete koje su dobili bilo željeno od oboje, može postati pravi pakao.

Hormonske promene u telu porodilje mogu izazvati promene raspoloženja. Najčešća reakcija je da je žena sklona plaču i blagom uznemirenju. Međutim, dešava se da žena mnogo snažnije oseća te hormonske promene u sebi, a to dovodi do stanja poznatog kao postnatalna depresija. Ona se može javiti odmah posle porođaja, ali i čak pet do šest meseci kasnije (pa se muškarac, sav zbunjen, pita: "Šta joj je odjednom, bilo smo tako srećni?").

Jedan od simptoma postporođajne depresije je potpuna nezainteresovanost za seksualne odnose (naravno, govorimo o vremenu kad bi porodilja već smela da ima odnose). Čest simptom je i veliki umor, koji se uglavnom pripisuje samo danonoćnoj brizi oko bebe. Pojačava se osećaj straha i bezvoljnosti. Jedan od najgorih (po ženu) simptoma je osećaj mlade majke da svoju bebu ne voli dovoljno.

Ukoliko se primete ovi simptomi, treba se što je pre moguće obratiti lekaru i lečiti postporođajnu depresiju, pošto inače može da potraje veoma dugo (u nekim slučajevima, toliko dugo da mladi otac, očajan zbog ponašanja supruge koju voli, ali koju više nije u stanju da razume, niti ima ideju kako da joj pomogne, napusti porodicu, što će, naravno, samo pojačati depresiju). Pokazalo se da se u lečenju najbolji rezultati postižu savetovanjem i psihoterapijama.

Dakle, ako do ove pojave dođe - ne paničite, jer se radi o nečemu što nije baš toliko neuobičajeno. Obratite se lekaru što je pre moguće i, nakon izvesnog vremena, simptomi će proći, a srećna porodica će moći da bude baš to - srećna porodica.



kakvo je vase misljenje o ovome? da li se mladim mamama na ovom forumu ovo desavalo? mislite li da ovo moze vama da se desi ili mislite da se to desava samo labilnim osobama?

pre par meseci kad mi se drugarica porodila sedele smo i pricale na tu temu..neverovatno osoba koja je bas onako jaka i ne desava joj se da zaplace zbog sintica plakala je kad god joj je zazvonio telefon jer je bila balada...dok muz naravno nije promenuo melodiju..strasno

To čudo drma svakog, samo nekog manje nekog više. I nije ništa nenormalno, to su hormoni, tako da 'depresija' počinje već u trudnoći.

Svaka žena je depresivna nakon porođaja, stepen zavisi od okoline u kojoj se nalazi.
Ja sam imala stres na porođaju i izgubila sam mleko zbog toga, osim roditelja i muža niko me nije razumeo, a razumevanje je sve što vam je potrebno! svi su me osuđivali kao da neću da dojim, u fazonu sve je u glavi i kad se hoće može se. e pa nije tako!
svekrva me je stalno komentarisala, te kako će mi dete biti bolešljivo i slabo, pa navodno moja loša genetika,... itd... dolazila sam u situacije da pomislim kako sam loša i neodgovorna majka, kako ne zaslužujem moju bebu jer ne mogu da joj pružim ono što joj najviše treba - moje mleko. a to je velika zabluda. sve što vašoj bebi treba je vaša ljubav i dobra nega, a da li će piti adaptirano ili majčino mleko nema veze.
moj savet vam je da uvek otvoreno razgovarate sa nekim o tome što vas muči i tišti, sa mužem ili majkom recimo, i kad god vam se plače isplačite se, pomaže.

Suzy ne slažem se sa tobom, svaka žena ima nalet emocija kada se porodi i sve su osetljive i po malo depresivne. naravno ima težih slučajeva kao tvoja prijateljica recimo, ali ne slažem se sa tim da emotivno nestabilne osobe budu rasejane, plačljive i tužne, tu veliku igru igraju hormoni.
Sve te česte promene raspoloženja i osetljivost u prvih 6 nedelja nakon porođaja se zovu postporođajna depresija, naravno ima i ozbiljnih slučajeva.

Ja nisam imala vremena za postporodjajnu depresiju, posto sam se porodila pre vremena i pala u realnu opasnost da li ce beba preziveti. Ja sam imala postporodjajnu histeriju. U zivotu nisam bila aktivnija dok mi je beba bila u bolnici, ludela sam sto ne mogu da je vidim, jer je bilo zabranjeno zbog "epidemije", trcala sam na sve strane, nisam mogla da sedim i cekam, nisam imala mira dok mi nisu dali da je uzmem u ruke kad je vec imala skoro 3 meseca. Izgubila sam mleko zbog stresa, ali nisam depresivna.Sad je manje vise sve ok, jos uvek su tu razne kontrole svaki cas, ali stabilno je, kod kuce je i bice ok, verujem 

ja sam čula za ovo tek prije par godina, kad su mi djeca već bila povelika... kud prije ne saznadoh!!! mene je dobro drmalo i to nekoliko puta. mislim da su ostali trajni ožiljci

da ponovim

Cuti bre  nikad se ne zna!A kad ne znamo nemoj tako ostro da sudis jer sve se vrati da saznamo.... 
Samo ne daj Boze neke velike promene...sve u granicama normale!

Zato ti i kazem-ne lupetaj da te bi ni lupilo!