ja imam 27 godina.nikada ni kao mala nisam mastala ni da cu se udati ,ni o deci posebno!volim decu,ali cini mi se da ako je suditi po osecaju,nemam ga jos!u braku sam 5 god,tj.3 zajednickog zivota i 2 ipo brak!ne znam,stvara mi pritisak to sto su skoro svi poceli da me dozivljavaju kao nenormalnu,kao toliko smo zajedno,vec imam ''lepe'' godine za to,a ja nista!i kako uopste mogu imati osecaj za nesto sto nisam probala,novo,nedozivljeno!nekad me malo hvata panika i pitam se da li je sa mnom sve u redu,svima je to kao dobar dan a mene ne zanima...u poslednje vreme sam ipak pocela da razmisljam o tome za promenu,ili mozda samo popustam pod pritiscima!muz je ok,ne forsira ali bi voleo,jer je i stariji....moze li par utesnih reci,za ovu crnu ovcu ovde? 
Ljudi će uvek pričati, pa čak i ako se odlučite za bebu, dok budeš trudna svaki dan ćeš slušati komentare i savete, a tek beba kad stigne.... hehe.... tome nema kraja. To je vaš život i stavite svima do znanja da se ne mešaju. Nemoj govoriti loše o sebi, nisi ti avet ako ne želiš decu, šta više, ti si jedno zrelo i razumno biće, ne osećaš se spremnom i to je normalno.
Ja za malo više od mesec dana punim 21 godinu, mm i ja smo želeli bebu i rodiće se u septembru. Mnogi su za nas rekli i da smo budale i da nismo normalni, kao "njoj je te 20, a njemu 25 gde će im život" i ostale gluposti. Ali mi ne obraćamo pažnju, za ovo mi nije potrebna podrška ni moje mame, a ne nekog sa strane. Zato glavu gore! O tome treba da razgovaraš sa mužem, to ne treba da se tiče ni mame, ni svekrve, ni drugarice. Uživajte, a kada bude vreme za to znaćete sami!
