Da li vam se nekada desilo nešto strašno? Nešto što vam je sateralo strah u kosti? ili nešto što Vas je baš potreslo?

Mene je istraumirao trkački konj u parkiću,kada sam bila mala,pobegao je iz obližnje ergele,sećam se samo da sam čula topot ,kada sam s eokrenula videla sam ogromnog konja koji trči ka meni,skamenila sam se od straha,samo sam čučnula i stavila ruke na lice,verovali ili ne preskočio me je.Nije mi to ostavilo trajne traume,volim konje,ali mi je u tom trenutku to izazvalo neverovatna strah da sam se tresla.

jao i ja imam strah od grmljavine i sijevanja mislila sam da to samo ja imam..jutros je tako grmilo da sam se u 6 probudila i nisam zapsla dok nije prestalo...
kad sam bila manja imala sam strah od aviona jer me sestra ostavila samu na ulici kad je bilo bombardovanje neke zene me dovele kuci...

Da li vam se nekada desilo nešto strašno? Nešto što vam je sateralo strah u kosti? ili nešto što Vas je baš potreslo?

Potresla me je smrt mog najboljeg druga,to je jedina ruzna i previse bolna stvar koja mi se desila u zivotu!

Jutro kad sam vidjela zauvjek zatvorene oči mog muža...prošla je godina i po, još pokušavam da se oporavim od tog šoka, ali, teško je.Ta trauma će me pratiti cijeli život, ali pronalazim snagu da nastavim dalje, pa jedan od načina je i ovo druženje na jedinstvenoj.

Smrt moje najdraze i najvoljenije i najsavrsenije osobe na svetu moga dede.Sto je najgore za njim su naglo poceli da umiru ljudi koje dugo poznajem,a skoro se i jedan mladic moj drug ubio.Svake noci ih sanjam,kad uspem da zaspim.I sve sanjam kosmare.Sanjam ih kako umiru i slicno.Mnogo mi bude tesko kada se probudim.Ali gledam to sa pozitivne strane.Ovako ih nikada necu zaboraviti,bar zive u mojim snovima kako-tako

Odakle da pocnem...
Imam traumu od stopiranja, jednom sam se vracala iz grada kasno i izgubila nocni prevoz i nisam ni stopirala, ali ponudi mi se na izgled pristojan mladic da me odbaci kuci, kao video me je i pitao dokle idem i ja budala kazem, da bi, gle slucajnosti, ispalo da i on ide u tom pravcu. Vec nakon pet minuta sa njim u kolima sam se pokajala kad sam videla da je prostak, ali sam se uplasila i pravila se luda, nadajuci se da ce mi stati da izadjem kad mu kazem. Za svaki slucaj kazem mu da stane dosta ranije nego sto je trebalo da izadjem, medjutim on tad izvadi pistolj i lepo objasni da moram da ga slusam. Produzi negde u p.m. naravno, ne zaustavi se sve do nekog corsokaka...A ja u histericnom strahu krenem da foliram kako se ne bojim da umrem, kako bih i onako to vece izvrsila samoubistvo kod kuce, kako sam sve pripremila za to, ubedim ga i on mi poveruje. To mu malo stisa egoizam, shvati, ili pomisli da necu uraditi nista so ne zelim jer mi je sve jedno da li cu da umrem...uglavnom, sva sreca nije me silovao niti je pucao, prosla sam tako sto sam mu rukom izdr****la i odsetala kuci kilometar peske tresuci se i osvrcuci na svaki korak.
To mi je najgora trauma seksualne prirode, ali nije jedina...kad se setim sedmog, osmog razreda osnovne skole i decaka koji su jurili devojcice da ih "vacare", to je svoje vrste nasilje i treba otvoriti posebno tu temu! Jedan decak, stariji od mene me je jednom napao u skolskom dvoristu i oborio, legao na mene, dok su drugi skandirali:"Ugrizi je za bradavicu!" Branila sam se koliko sam mogla i mislim da sam ga prilicno izudarala, ali on je bio mnogo jaci i naravno, uspeo je da ispadne faca! Mnoge moje drugarice imaju jos gore price iz tog perioda!!!!
Sto se tice bombardovanja, umela sam kreativno da iskoristim taj period, pozoriste je bilo besplatno, isla sam svaki dan, druzila se i mislila sam da necu imati traume, ali po nekad se trgnem od helihoptera sto zaprasuje protiv komaraca!!!
Eto,to bi bilo to sto sam htela da ispricam...nadam se da se niko nece preterano smoriti, ovakve stvari se desavaju. Protiv zla se treba boriti inteligencijom pre nego mrznjom ili agresijom...

Jao,Tea,preznojila sam se dok sam citala,ja ne znam sta da kazem,ostala sam bez teksta... Znaci tako nesto preziveti,uf,jos je dobro da se nije nista desilo,mislim nista... a zamisli kako je tek onima koje nisu uspele da se "izvuku" kao ti... Jao,boze,zgrozim se kad cujem tako nesto,jos si se ti dobro snasla,meni nikad nebi palo to na pamet da kazem da mi je to vec padalo na pamet i da mi kao nije stalo do zivota,jao,znaci nije mi dobro! Zato kazem NIKAD NE SEDAJ U TUDJA KOLA,pa makar cekala prvi jutarnji ili isla peske... A Veco33,zivot ide dalje,ne znam i ne mogu da zamislim koliko je tesko,ali samo polako i hrabro napred!!! Ne daj se!!!

Jao,Tea,preznojila sam se dok sam citala,ja ne znam sta da kazem,ostala sam bez teksta... Znaci tako nesto preziveti,uf,jos je dobro da se nije nista desilo,mislim nista... a zamisli kako je tek onima koje nisu uspele da se "izvuku" kao ti... Jao,boze,zgrozim se kad cujem tako nesto,jos si se ti dobro snasla,meni nikad nebi palo to na pamet da kazem da mi je to vec padalo na pamet i da mi kao nije stalo do zivota,jao,znaci nije mi dobro! Zato kazem NIKAD NE SEDAJ U TUDJA KOLA,pa makar cekala prvi jutarnji ili isla peske... A Veco33,zivot ide dalje,ne znam i ne mogu da zamislim koliko je tesko,ali samo polako i hrabro napred!!! Ne daj se!!!

E u pravu si! Ni meni nije dobro kad se setim ili kad pomislim sta se moglo desiti i sta se desava! Valjda sam imala srece sto sam uspela da odrzim konverzaciju pod nekom inercijom, jer bi bilo jos gore da ti ne dozvoli da pricas, na primer odalami te i kaze ti umukni ili tako nesto, pa se ti uplasis i ucutis, ovako mozes da izvuces neku korist kroz pricu. To da nikad ne sedas u tudja kola se potpuno slazem, potpuno je neodgovorno osim ako ne znas kung fu ili neku drugu dobru borilacku vestinu. Cak i kad neko drzi pistolj, koncentracija i duhovna superiornost pobedjuju, a to se sve vezba kroz borilacke sportove 
Veliki pozdrav za tebe i nemoj vise da preplivavas Adu  I ja sam to ranije redovno radila, ali sam prestala jer kazu mnogi da nije skroz bezbedno zbog nekih podvodnih struja i sta ti ja znam...

Tada sam imala desetak godina. Bila sam u skoli kad je pocelo nevreme. Posmatrali smo kroz prozor ucionice. Vetar je cupao drvece, rusio pred sobom. Mnoga deca su vristala. Bilo je strasno. Tesko je opisati, ali i dan danas kad se sprema neko nevreme mnogo se plasim.