Plasim se bolesti!

Pa ne znam,ja mislim neka bolest verovatno,mada ja nekako uvek nadjem snage da se izborim sa svim nedaćama,koliko god da mi je teško ja retko pomislim da je to kraj da sam na dnu,uvek kažem ko zna zašto je to dobro,smatram da se sve dešava sa nekim razlogom,recimo da me je više strah od neke teške bolesti ili smrti nekog meni bliskog nego da se to desi meni samoj.

Slazem se za bolest, ali se plasim da ce me nesto sprijeciti da ostvarim svoj cilj, plasim se da necu biti dovoljno uporna, da cu pokleknuti pred prvom preprekom...  

ni bolesti, jer sam bolesna.
nicega zapravo sem svojih emocija koje je tesko kontrolisati razumom

Plasim se samoce.
Dzabe mi i sto sam zdrava ako nemam s kim da budem srecna.

da, samoce, covekov najveci strah

Plasim se samo da mi ne naudi neko mnogo zloban, meni ili deci kad ih budem imala.
Sto se tice bolesti najblizih, pa i s tim sam se vec suocila, sto me je u datom trenutku bacilo na dno,
ali evo nauci covek da se pomiri sa raznim situacijama u zivotu.
  Samo napred, zivot ide dalje.

Plašim se budućnosti, tj. neuspijeha, da se neću udati za nekoga koga volim odnosno da će mi brak biti strašan, plašim se da moja djeca (kad ih budem imala) krenu pogrešnim putem, plašim se bijede, plašim se načina na koji ću izgubiti život, i s obzirom da je sve ovo navedeno vezano za patnju, znači da se plašim patnje u životu...

bolesti bliznjih
narkomanije
zatvora
bede i siromastva

plasim se nedelje 

plasim se nemoci... u nekim situacijama...