Ne vjerujem slijepo..ali smtram sebe licemjerom po tom pitanju jer trazim da se meni slijepo vjeruje i vrijedja me strasno kad nije tako...al dzaba sumnjicava sam zbog licnog iskustva...

proveravam povremeno, sve je u redu, tako da - verujem! kada se bude dokazalo suprotno.. .

Mislim da tako treba da ipak budemo malo rezervisani,manje bih se posle razočarala i spremna sam na sveda me snadje.
Ali ima i onih koji slepo veruju i baš nekako njima se to slepilo obije od glavu...

..koliko sam shvatila ipak veruješ slepo?

Verujem ali uvek sa dozom rezerve, nisam do sada došla u situaciju da sam obmanuta, bar ja za to nisam saznala...mada sam imala iskustva sa jednom svojom prijateljicom koja je od svog muža svašta doživela posle 17. god braka da ja nisam mogla da se načudim da sam tu osobu toliko poznavala a on ispao tako podmukao i perfidan. Posle njenog iskustvom uvek ostavljam sebi malo vremena da neke stvari čitam izmedju redova i ne reagujem na prvu loptu.

90% onih 10% je zdrava rezerva ..

Ja sam za to da treba verovati ali ipak doza provere je uvek tu

pa nema to nikakave veze sa brakom nego da uvek moras da budes spreman na to da su ljudi svakakvi i da se menjaju i svasta rade, i zbog toga uvek mora da postoji neka rezerva prema svima pa i prema drugoj polovini...

pa nema to nikakave veze sa brakom nego da uvek moras da budes spreman na to da su ljudi svakakvi i da se menjaju i svasta rade, i zbog toga uvek mora da postoji neka rezerva prema svima pa i prema drugoj polovini...

...sto si se onda udavala...?
...ja ako toj devojci ne verujem skroz i ako ulazim sa dozom sumnje, onda necu ni da se zenim...

...ja ne funkcionisem tako, kod mene je biti il' ne biti, ne mou ja tako da budem sa nekom a da mi u malom mozgu stoji to da ce da me zezne...