Nikada nisam mastala o svadbi, jednostavno jer je za mene sve to bilo smaranje i glumatanje
Nisam mastala o vencanicama, kojih se grozim
! Glupo mi je davati silne novce za haljinu koju ces jednom obuci, u kojoj ces izgledati ko novogodisnja jelka... Svi su osudjivali moj stav, osudjuju ga i danas, ali ja sam samo iskrena...i sta mi se desilo na dan vencanja...
Prvo su svi bili iznenadjeni kad su saznali da cemo se on i ja vencati, drugo jer samo isplanirali neobaveznu zurku, bez obicaja i ostalih cirkuskih egzibicija... Planirano je da bude 30 do 40 ljudi, najblizih prijatelja i porodice...medjutim, na dan vencanja pojavilo se preko 150 ljudi! Pozvali su se sami! Da li da se uvere, da li da vide sta se desava i kako ce se sve odvijati, ne znam, bili smo zatrpani poklonima! Onima koje smo pozvali, rekli smo da poklone ne donose, da je sve samo zurka pre koje cemo reci DA! Sve se pretvorilo u kosmar! Gde smestiti sve te ljude, vecina je dosla iz drugih gradova,... medjutim moj otac je sve to brzo sredio, organizovao brzinom svetlosti!
Realno, gradjansko vencanje ne traje dugo, 20ak min, nase je trajalo malo manje od 2h! Zezanje, dobacivanja, maticarka koja nije mogla da obuzda smeh, blicevi foto-aparata na sve strane, mislila sam da cu oslepeti! ... Bilo je nesvakidasnje u svakom slucaju,
Nisam nosila vencanicu, komplet sam kupila dan pre vencanja na insistiranje majke, rekla je da ce crci ako stvarno obucem farmerice
, kosa mi je bila duza od suknje.
Ne mogu reci da nije bilo lepo, mada sam ja sve to htela preskociti, ali nije mi se dalo.
Jedino ruzno je to sto od njegove porodice odnosno familije, niko nije bio, nisu odobravali nas, iako smo i pre vencanja ziveli zajedno.
Uspesan brak ne garantuju velike svadbe, raskosne vencanice, skupi restorani, satenska dekoracija... potrebna je samo ljubav...
