Prave ljubavi se ne zaboravljaju lako...

Uuuh bre... Ja ne znam kako cu. Imala sam jednu bivsu ''ljubav'', medjutim evo, posle 3 godine sam shvatila da to ipak nije bila ljubav. Do sad sam se tesila, kad sam njega mogla da zaboravim mogu bilo koga, ali ne znam bas... Sadasnji decko mi je sve na svetu, i ne znam kako cu da podnesem ako raskinemo, sto je sada jako moguce. I to zauvek 

osobe koje su ostavile neki trag u nasim zivotima pogotovo ako je bilo lijepih trenutaka sigurno ne mozemo zaboraviti ali naucimo zivjeti i bez njih barem je kod mene tako

Ma sve to stoji. Ali zasto bez njih kad je bolje sa njima? 

U pravu si.   
Ko zna zasto se neke stvari desavaju. I zasto je to bolje za nas. Znas, bas sam skoro procitala da ljudi imaju tendenciju da idealizuju ljude koji nisu pored njih. Ko zna kako bismo dozivele sve te velike ''ljubavi'' i koliko bismo u stvari volele da su ostali sa nama. Ali to je vec za neku drugu temu. 

Nikad neću zaboraviti.Možda i jesmo bili djeca.Ali...isto.I vidim ga tu u kraju,ponekad.I vratim se u prošlost.I priznajem,nedostaje mi.I nije mi slomio srce.Neke stvari su se jednostavno izmijenile.Ali m,ožda i sad poslije toliko godina,možda bih ponovo bila sa njim.Samo da okusim ono što već dugo vrijeme nijesam i da se prepuštim toj iluziji.Ili "ljubavi".
Toliko od mene.

Ja nikada neću zaboraviti momka koji mi je bio prvi...Takve stvari se pamte i uvijek mi je on tu negdje, iako ga ne volim i ne osjećam ništa prema njemu, jednostavno nešto ima. 
A i kako da ga zaboravim poslije onoga...