VENČANJE

Za ovaj radosni i svečani događaj u životu pravoslavnih hrišćana, vezano je mnoštvo narodnih običaja. Naravno, suština Svete tajne braka, nije u svadbenom veselju, već, pre svega, u jednom ozbiljnom pristupu svetinji bračne zajednice, koja je temelj i osnova porodice, a time, i crkve i države. U vezi sa ovom svetom tajnom, venčanjem i svadbom, iznećemo ono što je bitno za crkvu, pravoslavnu veru i njeno učenje. Ovde su važna dva momenta: predbračni ispit i venčanje u crkvi.
 

PREDBRAČNI ISPIT

Dvoje punoletnih, muško i žensko, koji ispunjavaju sve ostale uslove koje crkva propisuje za sklapanje crkvenog braka, najpre obavljaju predbračni ispit. Sama reč kaže, šta je predbračni ispit. To je postupak, gde crkva ispituje, da li dvoje kandidata za brak, ispunjavaju sve uslove koje propisuju crkveni kanoni za sklapanje braka. Predbračni ispit obavlja nadležni sveštenik devojke. Za ispit mladenci treba da pripreme: crkvenu krštenicu, muškarac potvrdu od svog nadležnog sveštenika o slobodnom bračnom stanju. Roditelji mogu biti prisutni, a ne moraju, ako su sprečeni. O izvršenom predbračnom ispitu dobijaju potvrdu, koju predaju nadležnom svešteniku mladoženje, na osnovu koje ovaj može vršiti venčanje mladenaca. Ova potvrda (zapisnik) važi šest meseci. Predbračni ispit mora biti obavljen na tri nedelje pre venčanja, kako bi sveštenik mogao na tri liturgije u crkvi, da oglasi želju kandidata za venčanje, i da pita narod, da li postoji neka smetnja za njihov brak. Oglašavanje se može vršiti i na liturgijama na praznike, i tada oglasni rok od tri nedelje, kraće traje.
 

VENČANJE

Za dan venčanja ili svadbu, u našem narodu je vezan običaj svadbenog pira i veselja, ali obzirom na veliku svetinju braka, ovom se događaju i danu mora dati potrebna ozbiljnost i hrišćansko pravoslavno obeležje. Kod pravih srpskih hrišćanskih domaćina, svečana sala, neka druga prostorija ili šatra, gde se obavlja svadbeno veselje, ukrašena je pravoslavnim simvolima i srpskim znamenjima U čelu stoji ikona krsne slave toga doma, i kandilo, ili ikona Hrista ili Bogorodice, a može i ikona svetoga Save. Levo i desno srpska trobojka sa krstom i zlatnim ocilima Ikona i znamenja opominju na ozbiljnost i pristojnost.
 

MOLITVA

Pre nego što svatovi krenu od mladoženjine kuće po mladu, treba obaviti molitvu. Domaćin upali sveću, uzme kadionicu i žar, stavi malo tamjana, okadi ikonu, sebe i mladoženju i sve svatove po redu. Zatim se pročita molitva Oče naš, Bogorodice Djevo, ili neka druga molitva iz molitvenika, pomoli se za sretna puta i sretna venčanja, za složan i srećan život mladenaca i tek onda se kreće na put po mladu.
Ispred svadbene kolone ide stari svat, to jest neko od mladoženjine familije, ujak ili neki drugi srodnik ili prijatelj, koji će ujedno biti sa mladoženjinim kumom drugi svedok na venčanju u crkvi. Iza njega ids mladoženjin kum, a iza njih mladoženja sa ocem.
 

OBRUČENJE

Kada se mlada povede na venčanje ide se istim redom. Kolona staje pred crkvom, a mladenci, kumovi i svi svatovi sa potpunom ozbiljnošću, u tišini i pristojnosti, kakva dolikuje domu Božijem, ulaze u hram. Mladenci, praćeni kumom i starim svatom, odlaze pravo pred dveri na oltaru. Tu se vrši obručenje. Burme i sam čin obručenja simvolizuju vernost. Mladenci tada, na svoju ruku, četvrti prst desne šake, stavljaju burmu i ne skidaju je do kraja života Ona ih podseđa na zavet vernosti koji su dali u crkvi pred Bogom i sveštenikom. U toku obručenja, mladenci, kum i stari svat, drže u rukama sveće, obično bele boje, kao simvol čistote i nevinosti. Te sveće kasnije ostaju u crkvi, a mogu se poneti i čuvati kao draga uspomena na dan venčanja.
 

SV. TAJNA VENČANJA

Posle obručenja, mladenci i kumovi odlaze u centralni deo hrama, i tu se vrši sveta tajna venčanja. Na venčanju se belom maramicom mladencima vežu desne ruke, u znak večite životne vezanosti, sloge i vernosti, uzajamnog pomaganja i ljubavi. Negde se mladi kupuje platno za haljinu, i tada se to platno prebaci preko vezanih ruku maramicom. Ta maramica se, takođe, čuva kao uspomena
Mladencima se na venčanju stavljaju venci na glavu. Otuda i naziv venčanje. Venci simvolizuju celomudreni život mladenaca do venčanja, i blagoslov crkve za njihov zajednički život u slavu Boga i svojih bližnjih.
Vino koje se daje mladencima, negde i kumovima, na venčanju, simvolizuje događaj u Kani Galilejskoj, kada je Hristos sa svojom Majkom, Presvetom Bogorodicom i svojim učenicima bio na svadbi i pretvorio vodu u vino.
Trokratni ophod oko stola na kome stoji krst i ostalo što je potrebno za venčanje, simvoliše večnu vezu supružnika, jer krug znači večno trajanje, a trokratno obilaženje je u slavu Svete Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha
Brak koji nije sklopljen na način propisan crkvom, za crkvu nije brak. Zato, deca iz necrkvenih brakova, za crkvu su vanbračna. Neki episkopi i sveštenici uskraćuju pričešće supružnicima koji žive nevenčano. Zato je dobro, da se danas, kada je to slobodno i moguće, svi oni koji se, iz ma kojih razloga do sad nisu venčali, učine to, i tako sebe uvedu u spisak pravih i doslednih pravoslavaca i hrišćana.
 

VREME VENČANJA

Crkvena zapovest hrišćanima zabranjuje pravljenje svadbe uz post. Jer, zbog svadbene gozbe, koja je redovno mrsna, pravi se javna sablazan i greh. Takođe, venčanje i svadba se ne vrše u sredu i petak, na Krstovdan 18. januara, Usekovanje 11. septembra i Krstovdan 27. septembra. Venčanje se ne vrši na Vaskrs, niti svetle sedmice, jer tada su svečani dani koji su posvećeni slavnom Hristovom vaskrsenju, i nikakvo drugo slavlje nije primereno tim danima.
 

MESTO VENČANJA

Mesto venčanja je isključivo hram. Ali po odobrenju episkopa, a na predlog nadležnog sveštenika, može se, u nuždi, (zbog bolesti mlade ili mladoženje) izvršiti i u domu jednog od njih. Za razliku od krštenja, gde se može krštavati po nekoliko dece odjedanput, venčavati se mogu samo jedni mladenci.
 

MLADENCI

Ovaj praznik se praznuje 22. marta, a posvećen je uspomeni stradanja svetih četrdeset Mučenika Sevastijskih, koji su za Hristovu veru postradali 320. godine. Svi ovi mučenici behu mladići, pa je naš narod taj dan uzeo kao praznik u koji mladi supružnici (mladenci) u svome domu primaju goste, a ovi im donose poklone i na taj način im pomažu na početku njihovog braka i života u bračnoj zajednici. Mlade domaćice toga dana dočekuju goste u svojoj kući i pokazuju svoje umeće i spretnost domaćice. Ovde valja napomenuti da Mladenci uvek padaju uz post, jer Časni post počinje obično početkom ili sredinom marta, i zato svaka gozba koja se sprema ovoga dana, mora biti posna, radi zdravlja i napretka dece mladih supružnika.

                           

Venčanje u pravoslavnoj crkvi

Zakazivanje mesec dana ranije kod parohijskog sveštenika. Mladenci treba da ponesu svoje krštenice i krštenice kumova, kao i da se izjasne da li su saglasni da stupe u crkveni brak i da li postoje prepreke za sklapanje braka.

Za venčanje u crkvi potrebno:

    * burme
    * sveće kupljene u crkvi
    * crno vino
    * čaša
    * platno za vezivanje ruku mladenaca.


OBRED VENČANJA
 

Venčanje, sveta tajna braka, je molitveni čin, propisan tipikom. Ne može se vršiti u toku posta. Mladenci moraju biti kršteni. Za venčanje je nadležan sveštenik one parohije u kojoj živi verenik. Venčanje se sastoji od dve službe u jednoj:

    * Veridba, koja se obično vrši u priprati hrama, i sastoji se od razmene prstenova među verenicima
    * Svečanost ulaska u hram u povorci i ovenčanja krunama

Ovaj ulazak u hram jako je značajan, jer otkriva preobražaj braka od nečega što je sasvim prirodno u brak u Hristu. Brak ovde dobija novo značenje, novu dimenziju. Venci (krune) s jedne strane otkrivaju carsku suštinu braka, jer čovek kroz brak postaje car jednog carstva ma koliko malo ono bilo, a s druge strane oni su i mučenički venci. U prvim vekovima Hrišćanstva, Sveta Tajna Braka (kao i sve ostale tajne) vršena je u sklopu Liturgije, da bi i brak bio prinesen u Carstvo Božije, čija je ikona Liturgija. Tako je brak dobio svoj puni smisao kao sjedinjenje za večnost, tj. zajednica ljubavi u večnosti Carstva Božijeg. Sve ove predpostavke upućuju na to da cilj braka po sebi nije rađanje dece, niti poboljšanje nataliteta, već je to prevazilaženje individualnosti, samoće, zatvorenosti i sebičnosti kroz najprisniju zajednicu ljubavi u Hristu, i to ne samo u istorijskom kontekstu, već pre svega u eshatološkom,tj. večnom kontekstu.


TOK VENČANJA

Mlada u crkvi mora imati pokrivena ramena, a ostali gosti i gošće moraju biti pristojno odeveni.

Mladenci i kumovi ulaze u crkvu, celivaju ikonu, mlada se pozdravlja sa deverom. Mladenci i kumovi staju pred carske dveri ispred oltara, gde sveštenik vrši čin veridbe - prstenovanja.

  ČIN VERIDBE (PRSTENOVANJE)

Posle čina prstenovanja mladenci i kumovi odlaze sa sveštenikom na sredinu crkve, gde se obavlja čin venčanja. Čin venčanja se vrši u apsolutnoj tišini, uz isključene mobilne telefone, bez aplauza, smeha i glasnih komentara.

Sveštenik pita mladence - prvo mladoženju, pa zatim mladu - da li pristaju na brak, zatim mladenci predaju sveće kumovima i sveštenik im vezuje ruke, uz čitanje molitvi, na koje kumovi, koji stoje iza mladenaca, odgovaraju sa "AMIN".

  VEZIVANJE RUKU

Sveštenik, zatim, mladencima stavlja krune, i posle čitanja odlomaka iz jevanđelja o svadbi u Kani galilejskoj i molitve "Oče naš", mladenci piju vino iz zajedničke čaše u tri puta. Zatim mladenci i kumovi hodaju, prateći sveštenika,  u krug oko jevanđelja, uz pevanje tropara:

    * Isaije likuj
    * Svjati mučenici
    * Slava Tebi, Hriste, Bože.













Venčanje se završava kad sveštenik blagoslovi volju mladenaca:

Gospode, Bože naš, slavom i čašću, venčaj ih!

Uklanjaju se krune, razvezuje se platno i počinje čestitanje.


ŠTA JE PO CRKVENIM KANONIMA SMETNJA ZA SKLAPANJE BRAKA?

Nenavršenih 16, a za nevestu 14 godina života, krvno srodstvo u pravoj liniji, bez obzira na stepen, kumstvo, srodstvo po usvojenju do drugog stepena i najinteresantnije - ranija četiri braka istog lica! Pravoslavna crkva priznaje i razvod i ponovno venčanje, ali ne više od četiri puta. Običaj vuče korene iz 10. veka. I Vizantija je imala svog Henrija Osmog, samo nešto ranije!

Vizantijski car Lav Šesti Mudri tražio je od crkve da ustanovi obred za drugobračne. Medutim, uspeo je da mu crkva da blagoslov i za njegovo četvrto venčanje! Od tada, pa do danas, naša crkva priznaje četiri braka kao mogućnost!

KADA SE ZAKAZUJE VENČANJE?

Svakog dana osim srede i petka, koji su posni i, naravno, u vreme velikih postova crkva ne venčava. Sve do sv. Jovana, a od božićnog posta, nije bilo ili ne bi trebalo da bude crkvenih venčanja, kao ni na dane Usekovanja i Krstovdana. Po pravilu, crkvena venčanja se obavljaju pre podne.

SIMBOLI OBREDA

- Voštane sveće simbolizuju čistotu i večnu svetlost carstva nebeskog.
- Burme, kao i krune, predstavljaju večnost bračne zajednice, krug bez prekida.
- Krunom je zamenjen venac od lovorovog lišća.
- Zajednička čaša, obično srebrna, zamena je za svetu tajnu pričesća.

RAZVOD CRKVENOG BRAKA

Pravoslavna crkva podrazumeva i razvod, ali za razliku od gradanskog razvoda, ovde se krivac mora ustanoviti! Tako vinovnik razvoda snosi odredenu epitimiju (kaznu), obično vremensku, pre no što mu se dozvoli sklapanje novog crkvenog braka.

zanimljivo ali ja ipak ostajem pri tome da se ne pronalazim u tome jeste sve to lepo,ali mi se u pravoslavnij crkvi uopste ne dopada sve to,u katolickoj je mnogo svecanije ,a tek kad vidim kako ljube one krune koje ko zna ko je sve ljubi pre toga i onaj krst koji je poljubilo hiljade ljudi pripadne mi muka.izvinite na stavu 

shvatam te draga sto si htela reci. . ali ja sam ipak nekako uvek za to da se ipak vencaju.
mozda se ono nesto ipak probudi u njima jednom (a mozda to bude bas na samom vencanju), a svakako je bolje da zive u crkvenom braku, jer se sve drugo smatra da zive vanbracno. . itd. da ne sirimo dalje.
treba shvatiti sustinu i sa tom mislju uci u brak, potpuno razumem sta si htela da kazes. .. 
 

ahaaaa