E pa ovako. Ja sam malo razmisljala na temu zamonasenja i zanima me sta to treba da se desi u coveku da bi se on prelomio i odlucio na taj drasticni korak? Da li je ljubav prema Bogu zaista dovoljna, ili tu ima jos dubljih i tajanstvenijih razloga? Razocaranje u zivot, ljubav, ljude? Zelja za osamom i mirom? Sta vi mislite?

O Maro beno jedna,tebi svi ljudi drugaciji od tebe nisu cisti...ccc
Da nesto ima...ima! Ali sta?To znaju samo oni,i ja mislim da bi trebalo pitati nekog pa da nam lepo kaze.

Pa to ti kazem,u potpunosti se slazem sa tobom.samo ne znam cija je ideja bila da Bog to tako nalaze,pa bog ako postoji i ako je stvorio nas i svet i sve sigurno ne bi zabranio nacin produzetka vrste i ako je kao sto kazu stvarao osecanja sigurno ne bi poslao u pakao nekoga jer je uzivao u ljubavi ! E sve to oko monaskog nacina zivota je izmislio neki nadrkani iskopleksirani muskarac a naivan i prost narod kao ovce za njim.pa ja mislim da i oni sami znaju da je to greska i naopako al se foliraju

Ja svake godine idem na slavu manastira Ćelija piperska,ne znam da li ste nekada bili tamo,i sestra Julija,koja je monahinja u tom manastiru može se nazvati mojim duhovnim savetnikom,žena je koja me zaista fascinira mnogo čim,ali pre svega svojom iskrenošću.Oni se druže kako među sobom tako i sa običnim ljudima,čitaju knjige,gledaju filmove,e sad celibat je nešto što možda nama ne izgleda moguće, ali njima je to mala cena za taj neki duševni mir koji pronalaze u takvom životu,i ona kaže da je mnogo manje nesrećna tako,nego kada je bila,da se tako izrazim,normalna.Ja lično ne znam kakvo bi razočarenje trebalo da mi se desi da se odlučim na takav korak,ali kao veliki vernik shvatam koliko utehu može predstavljati ljubav prema Bogu,pogotovo u tim nekim trenucima kada ti se čini da ti više ništa nije preostalo.

slazem se kal za obe stvari sto si rekla 

Ja vec godinama pokusavam da odgonetnem tajnu jedne devojcice koja se uz pristanak roditelja zamonasila sa nepunih 17 godina, ja sam tada imala 20god. Da li je na to uticala poboznost njene majke, (ona se zvala Marija, sada Jefimija, njena mladja sestra je Magdalena) ili nesto drugo, ne znam... znam samo da je to bio shok za sve. Videla sam je posle toga nekoliko puta, kao da su godine zaustavljene, ima onaj spokoj i smirenost na licu, mislim da je srecna... Pokusala sam da je pitam zasto, uvek sam dobila odgovor da je spasenje u veri u Boga
Druga moja drugarica iz detinjstva, umetnica, akademski slikar, dosla je do stupnja, kad je gotovo ludela( umetnici imaju tu crtu) pokusala je da se zamonasi u jednom trenu, provela u manastiru skoro dve godine, kaze da nikada nije uspela da postane, ne mogu se setiti tacnog izraza, krotka, ponizna, posvecena do poslednjeg atoma. Nije uspela da postane monahinja, bila je samo iskusenica(tako se kaze mislim) Kaze da u manastiru nadjes mir, ali da ne moze svako tako doveka.

ma kakvi nije to za mene 

...sigurno je tako!


PS: vidi,vidi ... gde li si se krio ti? 

Oo done pa gde si nam ti covece.dobrodosao nazad

...sta se promenilo od kad mene nije bilo...?