Pre jedno desetak dana moja cerka i ja smo izasle u park.Sele smo na klupicu da se malo odmorimo.Na susednoj klupi sedeo je bracni par sa decakom i devojcicom. I dok sam ja mojoj cerki objasnjavala kako nam se blizi prolece na susednoj klupi su pljustale psovke.Dete nezna lepo da izgovori pojedine reci a otac se trudi da ga sto bolje nauci a o smehu i odusevljenju da i ne govorom.
Kako se boriti protiv toga.

Katastrofa! Nisam neki psovac, mada, omane mi se, ali bogami razmisljam sta cu da kazem pred detetom (i to ne vazi samo za psovke, vec i za mnoge druge stvari. Deca su sundjeri).
Naravno da detetu treba da budes uzor... i sta ocekivati od deteta, kada ga otac/majka jos i uci pravilnom psovanju... dzizis...
E, sad... nekad je dzaba da vi koristite samo fine izraze, ako dete ima kontakt sa decom koja psuju  Jeste da je lakse uticati na dete ako i sam ne psujes, i dajes primer... al' eto... cuce od druga, strike, tetke, nebitno.
Moja cura je uletela u fazu psovanja pre godinu dana u vrticu, i blago receno da sam se frapirala... znam i odakle potice psovanje. Krenula kao kocijas jedan dan. Imam izuzetan odnos sa detetom, tako da sam ja, umesto da ignorisem ili ne daj boze pretim zbog psovanja, njoj lepo objasnila, na njenom nivou sta znaci ta psovka (naravno bez detaljisanja... posto je psovka bila o grdjenju maminog polnog organa  )... onako, uopsteno... Nje vise psovala NIKAD, evo godina i nesto prodje. Zna se tuzakati kad neko opsuje, i opominjati druge da ne psuju.
Cime se roditelji ponose... srela sam drugaricu, s kojom se nisam posvadjala, ali sam postepeno smanjivala kontakte, pa smo na ulici na "zdravo"... ima sincica moje devojcice uzrasta, i nije govorio nista... svi se krstili, dok su roditelji bili opusteni, i navodno sve bilo ok... E, i ja sretnem s detetom drugaricu, onako krenem bzvz razgovor, sta ima, kako je, ovo, ono. I ona se meni odmah pohvali kako joj sin psuje za desetku, uz osmeh... katastrofa... sta reci...

Ispricat cu vam jednu pricu......dosao covek kod psihologa i pita ga kada da pocne da vaspitava svoje dete i psiholog ga pita a koliko mu je godina.....covek kaze ima 2 godine a psiholog ce na to:"Zakasnio si"......vrlo rano dete treba nauciti sta je dobro a sta ne......sve sto roditelj radi i dete ce....prvo mu dozvoli neke stvari a onda ga posle za to tuce.....to je los odgoj deteta....ti si primer svom detetu i u njega ces urezati kodeks ponasanja da bude od njega covek ili necovek jednog dana

Upravo tako.Moja cerka psovanje ne koristi u svom recniku.U vrtic nije isla ali je prosle godine krenula u predskolsko.Kada su prosla 2 meseca ja pitam vaspitacicu kakva je ,kako se ponasa.Njene reci su bile da je jako vaspitana i da sa njom nema nikakvih problema i na kraju "Svaka vam cast na vaspitanju"
To je bila recenica koja je meni kao roditelju jako znacila i znaci.
Zena mi je rekla da svakoga dana pije tablete za glavobolju jer pojedina deca koriste izraze koje ona nesme ni da pomisli u glavi a kamoli izgovori.
Ali opet dolazimo do toga da deca nisu kriva vec roditelji.

Pa dete uci od roditelja i okoline reci, ja sam prve psovke i naucila od okoline, televizora...svako dete upija, i tako nauci psovke 

Deca koja psuju verovatno to isto slusaju od svojih roditelja, tako da deca tu i nisu mnogo kriva. Sve je to stvar vaspitanja, sve dolazi iz kuce.

Mi smo klince vaspitali da ne psuju i da nikad ne govore ružne reči,jer sve može na pristojan način da se kaže.Ali evo sad sin je četvrti razred,kćerka drugi--i naravno čuju sve i svašta u školi.Ja ne mogu da im pokrijem uši dok su tamo,ali jednostavno moraju da ih ignorišu.Ali da ima dece koja znaju psovke za koje ja nisam znala,definitivno ima.

U svakom slucaju paziti sta pricati a za skolsko ''vaspitanje'' sta se moze.....