Šta mislite koji je najbolji sistem za ,,smirivanje,,problematične dece,najčešće adolescenata,svi znamo da je pubertet kritičan period,ali da li sve ima veze sa pubertetom ili je možda uticaj sredine veći.Kako reagovati u pojedinim situacijama,kako se ophoditi prema dedetu,drugu,bratu,sestri,ako iznenada počne da se ponaša nedolično tipa kradja,narkomanija,tuča,aloholizam,ne poštovanje drugih i porodice?

Slazem se sa Katjicom da ne pomazu batine,kazne,vikanje i dr.Ja da vam iskreno kazem,toga se najvise i bojim-da necu vaspitati svoju decu kako treba...

Klasična psihologija kaže da se karakter formira do 5. godine. Možda deluje pomalo preterano, ali u pravu su čika Frojd i njemu slični. Ako odgajate malog diktatora, kad poraste može biti samo veliki diktator. Razmišljajte na vreme. Ja dosta radim sa decom, i počinjem da primećujem na pojedinačnim primerima gde su roditelji pravili propuste; nadam se da ću uspeti da sve to zapamtim i primenim kad bude trebalo.

Dobra komunikacija je veoma bitna i puno puno razgovora o svemu,graditi odmalena da vam se dete poverava u svemu,da ne krije problem bilo kakav i naravno sto vise aktivnosti i maksimalno ih podsticati na neki sport,u zdravo drustvo,sto manje pred Tv i kompjuter

Sve vise moze da se vidi na raznim sajtovima (youtube) npr. koliko mladi snimaju telefonima pa postavljaju na te sajtove kako su udarili nekoga, maltretirali, cupali...
to se ne odnosi u zadnjim godinama samo na momke sve vise se pojavljuje i da devojke to rade...
Sta mislite zbog cega je to tako? Koji su preduslovi za razvoj maloletnicke delikvencije? Sta utice na to da se mladi tako nasilnicki i agresivno ponasaju?
Kako se boriti protiv toga kada uocite to kod vaseg deteta?

 Šta treba činiti kad imate dete koje je do svoje 14 godine bilo "zlatno" u granicama normale, a onda se nešto desilo da se sve okrenulo naopačke. Ja imam 3 dece: 19, 17 i 10 godina , dečaci, porodica mi je normalna(nema svađa, dobri uslovi za život...). Moj najstariji sin je od odličnog učenika posle navaljivanja da upiše zubotehničku(u tome je i uspeo), jednostavno posle ztavršene 1 godine je došao kući i rekao da neće da ide više u školu. Šok za muža i mene, vrlo je osetljivo dete, pa ga pustismo da malo pauzira, računajući da je to dan-dva. Ali ne on se više nikad nije tamo vratio, mi smo ga ubeđivali i da ne pričam šta smo sve radili ( čak i kod odže ga vodili- što ja lično ne odobravam), svi kažu on je zdrav, pametan, proći će ga to, budite strpljivi. Sad će za neki dan da napuni 20godina, pristao je da vanredno završi ekonomsku u KM ( što je bez veze, jer ništa nije morao da uči). Pauzirao je ovu godinu i sad opet neće na faks, neće da radi ništa, samo trči i ide u teretanu, ponekad izađe sa decom koju znam i koja su dobra. On ne puši, ne pije, u mojoj firmi(sopstvenoj) mu ide staž i prima minimalac, koji čuva i pozajmljuje kada nam treba, dobrodušno stvorenje, a mi neznamo šta ćemo sa njim. Vodili smo ga i kod doktora u beograd i svuda, kažu svi polako. Ali dokad? Neko je rekao da svojim primerom treba pokazati, suprug i ja smo intelektualci, suprug radi u državnoj instituciji, ja sam ispolagala stručne ispite za licencu u svojoj delatnosti i samostalno radim. Ja učim, a on ništa. Šlag na sve to je kad mu dođe "žuta minuta", počinje da vređa i nas roditelje, najpogrdnijim rečima, batine nećemo, a sad se i plašim da se ne okrene na mene, jer mislim da bi i to učinio (ima 2metra visine). Znam da se ne drogira, proverili smo, pazimo na svaki njegov korak, ali šta to vredi kad on ne mrda dalje, nema curu, već samo ganja  neke preko poruka. Mlađu braću ponekad kinji, pa se plašim kad ostanu sami. Probali smo i homeopatiju i ništa. Svi kažu kako imamo super dete(za njega), a moja duša zna da raste u "debila"koji niti hoće da radi, niti da uči. U stanju je da ne jede da bi dokazao kako njemu ništa ne treba. Mnogo sam se rasplinula, oprostite, ako neko ima neki savet, pomozite!!!!!!!!! Osećam da posustajem i fizički i psihički, druga deca su za sada ok, ali ja skoro da više nemam snage za dalje. Imam 50 godina i od mog posla mnogo zavisi ova porodica, ali ja skupljam svaki dan poslednje atome snage za rad koji zahteva punu koncentraciju. Još jednom vas molim da mi pomognete da izvedem svoje dete na pravi put.

Ne znam kako se ponasati, jer je tu ocigledno problem u vaspitanju. Dete koje je lepoi vaspitano, nikada nece izrasti u problematicfno dete. Ukoliko nije u pitanju tvoje dete, mislim da mu ne mozes nista, a ako je tvoje dete u pitanju, opet mu ne mozes nista jer si o tome trebala da mislis dok si ga vaspitavala kada je bio mali. Mislim da ne pomazu ni batine, ni kazne, ni vikanje ukoliko jos kao dete nije naucio sta sme a sta ne sme.

Meni je jako zanimljiv podatak da od vaspitnog stila naših roditelja zavisi i naš vaspitni stil i ukoliko smo svesni toga možemo promeniti samo 25%. U prevodu kako su nas vaspitavali roditelji, tako ćemo i mi vaspitavati našu decu. Mislim da je najbitnije kakav odnos sa decom imate i na koji način rešavate probleme. Vašim ponašanjem treba da dajete primer, jedna slika vredi više od hiljadu reči, a metoda za tebe važi, a za mene ne nema efekta i to sam u praksi često viđala. Ako želite da se vaša deca ponašaju na određen način i vi se tako ponašajte.

Pricalo se da ce biti donet zakon po kome nece smeti da se postavljaju na internet ili razmenjuju klipovi
na kome je osoba koja to nije dozvolila. Kazna je nekoliko godina zatvora.

Ne znam sta bih sa tim malim klosarima,..
Zamislite da vase dete nekog ubije zbog gluposti  Strasno! Ili da neki mali klosar ubije vase dete...
Tome treba stati na put, najstrozim kaznama... Mislim da se buduci delikventi poznaju jos u osnovnoj skoli,
ali nasi psiholozi i pedagozi umesto da pricaju s decom o njihovim stvarnim problemima,
daju neke glupe, besmislene testove...

Ne znam sta da dodam... 
Samo se nadam da cu uspeti da vaspitam svoju decu kako treba i ne da Boze ovakvih problema!

Skole vise nisu skole....sve to ide krivim putem!Mislis ode dete u skolu pa si miran a tek u njoj ima svega i svacega!

Ako mogu da se ubacim u razgovor:moji klinci su 11 god.sin i ćerka 8 god.trudim se,a i moj cilj je da budu pristojna deca.Klinci ne psuju,nisu od onih koji će sami da izadju napolje,pa ne znam gde su.Koliko god se muž i ja trudili oko njih,tu je škola i ukupan obrazovni sistem koji pravi ....od njih.Ja se već tri godine trudim i pokušavam da nešto promenim u školi,ali nema šanse.Postala sam dežurna budala.Davala sam stotine predloga kako da deci nastavu učinimo zanimljivijom,ma jok,nijednu učiteljicu to ne zanima.Znam ja šta bi one,ali to ne dam.
Prošle godine,sin je bio treći razred,posle časova,iza škole sačekala ga trojica iz odelenja,i pretukla ga.Razlog:nije hteo da se igra s njima policije i lopova,on je trebao da bude lopov,koga oni hapse.Poludeli smo.Zvali smo inspekciju,sazvali roditeljski:i znate šta su nam ostali roditelji na tom sastanku rekli:"Vi niste normalni,pa to je dečija igra".Za mene to nije igra,jer su ga klinci namerno čekali da ga izudaraju,a ne iz šale.Uostalom to je verzija sačekuše za starije.
Sa ćerkom imam drugi problem:dete koje je izuzetno mirno u školi,nikad se  niko nije požalio na nju,skoro svaki dan dobije udarac od jednog dečaka,čak je i bacao na pod.Pokušala sam sa njegovim tatom da pričam,ali ne vredi.Išao je na razgovor kod psihologa,koji je konstatovao da je vaspitno zapušten.I na tome je ostalo.Zvaničan stav učiteljice:svi da se sklone od njega,a koga on dohvati,pa šta će mo,takav je.

Stvarno ima roditelja koji ne znaju gde su im deca veći deo dana,ne kapiram al ajd.Šta ta deca rade po ceo dan napolju?Koliko sam ja primetila dosta tih gluposti koje oni naprave,je samo traženje pažnje.
Verovali ili ne,mene uveče nekad boli glava od pričanja,jer o svemu i svačemu pričamo i pričamo...

Ma ja sam predlagala,sve i svašta,samo da deci bude bolje.Znaš kad sam ja bila u osnovnoj školi,npr.iz prirode i društva-se npr.išlo u parkić ili negde u okolinu grada,da bi se posmatrala priroda,danas oni to nemaju.Ali kad idu na neke izlete,priča se samo o parama.Jednostavno nikog ne zanima-tu pre svega mislim na učitelje,pa na roditelje.
Pre 10-tak dana klinac četvrti razred zapalio plastični kontejner pun papira u holu škole.I znate li šta su uradili:"jao,pa on je dete razvedenih roditelja,nema ko da brine o njemu".Za mene to dete ima neki problem,a problem sad treba rešiti,a ne čekati da napuni 15god.pa onda može doći do mnooogo većeg problema.
Pa ja klince vodam po gradu,ko luda nasta:uvek može da se nadje nešto što će ih interesovati.