Meni je polazak u prvi razred bio pakao.Moj sin nije hteo da pise,nije plakao,ali je samo cutke sve jako sporo radio.Uciteljica je samo slegala ramenima i stalno govorila...ja ne znam sta da vam kazem...on danas nije nista prepisao sa table....U samom startu nije znao mnogo,nije imao osnovu kao ostala deca jer je u predskolskom bio bolestan tako da je vrlo malo tu naucio,a ja ga nisam opterecivala time kod kuce.Zato smo i imali problem jer su svi znali da pisu u prvom razredu.Jedva smo se nekako uklopili,on je patio za vrticem  s obzirom  da je mu je tamo bilo najlepse doba...tako kaze.Prevelioko cudjenje od strane uciteljice i njeno zabezeknjivanje sto ne pise ga je takodje omelo u svemu.Svi smo bili izgubljeni,ali je bilo potrebno samo vreme i bilo mu je potrebno da mu verujemo da ce on to prevazici i naravno da ga podrzavamo i bodrimo.Tako je nekako sve to proslo.U drugom razredu je bio bolji,ali je jedan od problema u svemu tome bio to sto suprug i ja radimo...pa je on jedan period u toku dana provodio kuci sam dok neko od nas ne dodje s posla..a za to vreme sve je radio samo sigurno nije ucio.  E, a sada smo treci razred i mogu da kazem da je tek sad sazreo i da tek sad ne moram da ga tu nesto opominjem,pomazemo mu ali ne kao pre,samostalniji je i odgovorniji.I bas sam tek sada posle dve godeine osetila neko olaksanje jer vidim da sada moze i hoce. Deci je mnogo tesko u prvom razredu,posebno ako nemaju osnovu ,onda s eosecaju manje vredni jer ne mogu da urade ono sto drugi mogu,kasne (kao sto je i uciteljica rekla da mnogo kasni za drugima)...samo se pitam posle toliko vremena sta li je njen posao bio tada...Da cita i da pise sam ga naucila ja-kuci