Nošenje beba: da ili ne? "Nemoj da je nosiš, razmaziće se!“ - čuvena je rečenica o nošenju beba u rukama. Neke mame pod uticajem ovih stavova smatraju da su njihove bebe već sa par meseci "navikle na ruke“ i aktivno tragaju za rešenjem kako da ih od toga odviknu. Da li su ovako male bebe zaista razmažene i "navikle na ruke”? Da li ili ne nositi svoju bebu u rukama?Kada postanemo roditelji, želimo da svojim mališanima pružimo najbolju moguću negu. Obično to činimo kombinujući preporuke i savete okoline: iskustvo iz porodilišta, šta kažu naša mama, najbolja prijateljica ili simpatična komšinica sa drugog sprata koja ima troje dece, patronažna sestra, odabrani pedijatar, servis „Halo beba” i slično. Konačno, na raspolaganju su i mnogobrojni članci i popularni forumi na internetu.
Čak i onaj ko nije roditelj, zna za čuvena upozorenja o nošenju beba u rukama: „Nemoj da je nosiš, razmaziće se!“ ili „Navićiće se na ruke, šta ćeš posle?!“, koje se decenijama prenose sa kolena na koleno.
Pod uticajem ovako uvreženih stavova o nošenju beba, mnoge mame imaju veliku dilemu i čak intenzivnu grižu savesti kada im beba plače i osećaju da treba da ih uzmu i priviju uz sebe, dok im sa druge strane u glavi odzvanjaju
te rečenice. Neke mame - ne dovodeći u pitanje ovakve stavove - zaista smatraju da su njihove bebe već sa par meseci „navikle na ruke“ i aktivno tragaju za rešenjem kako da ih od toga odviknu. Nesumnjivo, sve to frustrira i mame i bebe.
Da li su tako male bebe zaista razmažene? Zamislite ženu u Africi koja noseći svoju bebu na leđima u tkanini živopisnih boja obrađuje zemlju. Da li će njeno dete biti razmaženo zbog toga ili bolje uključeno u svoju zajednicu i spremno da veoma mlado počne aktivno da joj doprinosi?
Postoje mnogobrojna istraživanja o nošenju beba, zasnovana najviše na posmatranju porodica u zemljama Latinske Amerike, Afrike i Dalekog Istoka gde se oduvek praktikuje nošenje beba i dece. U ovim društvima bebe su najčešće aktivno uključene u život odraslih i nošene na grudima, boku ili leđima majke, oca ili starije braće i sestara gotovo tokom čitavog dana. Istaživanja su sprovođena i u savremenim bolnicama u kojima se praktikuje moderna medicina.
Pokazalo se da primena takozvane „kengur nege“ (gde mama i beba provode vreme zajedno uz direktni kontakt „koža na kožu“,
kangaroo care, skin-to-skin contact) posebno znači prerano rođenim bebama i to tako što smanjuje smrtnost, bebe kraće ostaju u bolnici, češće i duže sisaju, brže napreduju u težini, poboljšava im se opšte stanja organizma, dok se mame tako negovanih beba osećaju sposobnijim u ulozi majke.
Dalje, „obično” nošenje beba (kada ne postoji kontakt „koža na kožu”, već se dete nosi u rukama ili uz pomoć neke mekane nosiljke) donosi i sledeće dobrobiti: bebe bolje spavaju, manje plaču, mirne su i spokojne, ublaženi su im bolovi (smanjeni grčevi) zbog uspravnog položaja i konstantnog kretanja, brže uče dok su zaštićene izložene podsticajima za razvoj, poboljšani su im razvoj motorike i opšte stanje organizma. Sa druge strane, nošenjem se uspostavlja bliskost roditelja sa bebom (tzv.
bonding efekat), pa oni lakše tumače njene potrebe. Zahvaljujuči ovoj povezanosti, roditelji se mnogo bolje snalaze u stresnim situacijama i osećaju se kompetentniji u ulozi roditelja od onih koji ne nose svoje bebe.
