Koji,koji?

Probali smo i kasicu od sargarepice i jabuke,pahuljice od banane i breskve,sokic od kajsije,i za dalje ne znam sta da uvodim.......

Slam te bilo!
18-og puna 5.

Sokic od borovnice,sokic od kajsije,pirincane pahuljice od rize i banane.

Ishrana beba:
Bebi koja sisa majčino mleko sasvim je dovoljna hrana sve dok ne napuni pola godine. Tada treba početi s uvođenjem nemlečne ishrane, kaže dr Olivera Todorović, pedijatar u Domu zdravlja Palilula u Borči, i navodi da, ukoliko beba ne sisa, s dohranjivanjem treba startovati mesec dana ranije, tj. kada odojče napuni pet meseci.

 
 
POČNITE S PIRINČEM

 – Najbolje je da prva nemlečna hrana bude kašica od pirinča. Majke čije bebe sisaju obarenom i od vode oceđenom pirinču mogu da dodaju svoje mleko, a one koje ne sisaju da koriste adaptirano mleko i naprave kašicu – objašnjava naša sagovornica. Umesto pirinča, kaže ona, može se davati i kaša od kukuruza, jer kukuruz ne sadrži gluten pa je kao takav dobar za probavu, a dobro je i kombinovati ove dve kašice.

 

KRAVLJE MLEKO: NE  Naša sagovornica preporučuje da se bebama na veštačkoj ishrani i odojčadi uopšte sve do godinu dana ne daje kravlje mleko, čak ni dvotrećinsko, razblaženo, već isključivo adaptirano mleko proverenih proizvođača.  – Kravlje mleko nije dobro za odojčad jer ima puno soli i kao takvo je jako za bubrege, a može da izazove i male ragade na crevima – kaže dr Todorović i dodaje da ni finansijska razlika u kupovini ove dve vrste mleka nije velika. PRVO POVRĆE, PA VOĆE  Nedelju dana posle uvođenja pirinča ili kukuruza valja početi s kašicama od barenog povrća.  – Važno je da se prvo krene s povrćem, pa tek onda s voćem jer bi se u suprotnom beba navikla na slatki obrok i teže bi prihvatila slanu hranu, odnosno povrće – kaže dr Todorović.  Za pravljenje pirea i kašica od povrća najbolje je koristiti:  – krompir  – šargarepu  – tikvice  – karfiol  – kelerabu  – brokoli  Sledeće nedelje treba uvoditi kašice od voća, i to od jabuka, pasiranih banana, krušaka, kajsija, breskvi.   MESO I ŽUMANCE SA SEDAM MESECI  – U uzrastu od sedam meseci beba može da jede bareno meso, i to neslano, najbolje teletinu, govedinu, piletinu ili zečetinu, jer su ta mesa puna belančevina i bogata su gvožđem. Tada u ishranu bebe treba uvesti i bareno žumance, najviše jednom do dva puta nedeljno, prvo jednu osminu, zatim jednu četvrtinu, pa tek onda celo žumance – savetuje dr Todorović.   OPREZNO S RIBOM  Kada je reč o ribljem mesu, njen savet je da ga u ishranu bebe ne treba uvoditi pre navršenog sedmog-osmog meseca, i to pod uslovom da u familiji nema alergičnih na tu vrstu mesa. U suprotnom treba sačekati do bebinog prvog rođendana.  – Riblje meso se preporučuje jer je bogato omega-3 masnim kiselinama koje su dobre za razvoj bebinog mozga. Za ishranu odojčadi najbolje su masne morske ribe, kao što su oslić, skuša i tuna, zatim bele ribe. Treba ih davati isključivo barene, prvo pomalo, samo dve-tri kašičice, a kasnije, ukoliko nema alergijskih reakcija i osipa, povećavati količinu ribe – kaže doktorka.  Najbolje je, kaže ona, ribu kombinovati s drugim vrstama mesa i davati je jednom u dve nedelje, a ostala mesa dva-tri puta nedeljno.

ma i ja sam pocela sa 9-10 meseci
rekao mi pedijatar da mogu-sve je to ludilo

nego mene brine sto  ne jede 
jel vidis da je gladan,trazi li?

ti mu naravno nudis 

deca imaju perioda kad manje(koliko ne znam) jedu i to je ok
citala sam negde da deca od godinu dana jedu duplo manje nego sa 7 meseci(i dok su manja)

Kada dete ne želi da jede
 Kad god dete počne odbijati hranu, ono nam svojim ponašanjem govori nešto važno. Deca koja prestanu da jedu ne čine tako radikalan izbor iz puke hirovitosti. Njihova ponašanja su adaptivna i svrhovita: deca pokušavaju ili izbeći nešto što doživljavaju kao neugodno, ili dobiti pristup nečemu što im je važno. Dete šalje roditeljima jasnu poruku: "Ne sviđa mi se što se zbiva. Ako želite da jedem, morate nešto promeniti." Kada se radi o bebama i maloj deci, moramo postati osetljivi na njihovo neverbalno ponašanje kako bismo razumeli poruku koja iza njega stoji. Naš zadatak, pre nego što učinimo bilo kakav pokušaj otklanjanja problema, jeste pažljivo početi primećivati šta dete radi i razmišljati o značenju tog ponašanja. Moramo se zapitati: "Koje poruke nam dete šalje?"
 Ako odbija uzeti hranu ili tečnost, dete nam govori nešto o bilo čemu ili svemu od sledećeg:

 1. Dete nije gladno ili žedno.¸
 2. Nešto ga tokom jela boli.
 3. Dete doživljava emocionalnu neprijatnost kao rezultat prethodnih neprijatnih iskustava hranjenja.
 4. Naučilo je kako se ponašati na određeni način i time dobiti nešto što želi - bilo da se radi o određenoj hrani ili posebnoj pažnji.
 5. Dete tek mora naučiti da će hranjenje stvoriti prijatne ukuse i umanjiti glad.
 6. Dete je zbunjeno oko toga šta znači jesti onako kako to roditelji žele.
 7. S jednom osobom dete jede dovoljno i bez problema, ali to nije slučaj kada su u pitanju druge osobe.

 Kada jednom prepoznamo koje od ovih situacija utiču na detetovo jelo, imamo veće šanse saznati što treba učiniti da se mališanu pomogne da željno jede.

• Fizički doživljaj gladi ili žeđi.
• Bez obzira na uzrast, deca se jako razlikuju u potrebi za hranom i pićem. Njihove "metode" za jelo i piće takođe se značajno razlikuju. Takođe, ako je dete pre obroka uzimalo zalogaje ili pilo mnogo tečnosti, neće biti gladno.
• Telesna neprijatnost.
• Bez odlaganja idite pedijatru, ako primetite da vaše dete tokom jela pokazuje bilo što od sledećeg: povraća i se zagrcava, poplavi, izbacuje hranu kroz nozdrve, oseća neprijatnost u želucu, savija leđa kao da doživljava bol u grudima ili upornu bol u stomaku. Upamtite, dete koje ne želi da jede šalje nam poruku: njegovo odbijanje hrane moglo bi govoriti da ga nešto boli.
• Emocionalna neprijatnost.
• Gotovo 95 posto dece koja ne žele da jedu, pokazuju emocionalnu neprijatnost vezanu uz hranjenje. Često je sâm prizor kašike, primicanje visoke stolice ili samo spominjanje ručka dovoljno da kod mališana izazove bes ili strah. Starija deca, po saopštenju da je vreme za jelo, mogu se odmah požaliti na mučninu. "Emocionalna" ponašanja često su izraz prethodnih, bezuspešnih i ponekad grubih pokušaja hranjenja i zahtevaju, kod male dece, dodatan korak - "desenzibilizaciju". No, ponašanja velikog broja dece koja su naizgled odraz straha ili ljutnje (npr. bacanje na pod, urlanje, čvrsto zatvaranje usta, odguravanje hrane) zapravo su naučene reakcije stečene u interaktivnim iskustvima s roditeljima. Tim reakcijama, često nazivanim reakcijama izbegavanja, uvek su decu nesvesno naučili dobronamerni roditelji koji nisu bili sasvim sigurni šta učiniti kada se dete počelo buniti protiv hranjenja. Problem reakcija izbegavanja, i potreba da ih se "savlada", predstavlja jedan od glavnih temelja pomoći.
• Sklonost prema određenoj hrani i cenjenim reakcijama.
• Neka deca odbijaju hranu selektivno - posve su zadovoljna uzimanjem isključivo jedne vrste jela, a odbijaju da jedu gotovo sve drugo. Iz nekih razloga, roditelji ove dece rano su našli hranu koju je dete pristalo da jede i zadržali su se na davanju te hrane, često i po nekoliko meseci. Kod jednog je deteta bila reč o čokoladnom pudingu obogaćenom vitaminima. Kod drugog se radilo o testenini i umaku. A jedno dete ne bi pravilo nikakve probleme roditeljima i pedijatru da je moglo preživeti na čipsu i gaziranim sokovima. Roditelji izveštavaju da pokušaji proširivanja detetovog jelovnika uvek rezultiraju kraljevskim bitkama i obustavom daljnjih napora. Jedenje samo izabrane hrane nije toliko sporno kod druge skupine mališana. Njihovi su napori usmereni prema drugom cilju: odlučni su učiniti sve kako bi ih roditelji uzeli u naručje ili kako bi zadobili njihovu punu pažnju. To može biti signal da se detetu u porodici posvećuje premalo pažnje. Zapravo, najveći deo porodičnih interakcija odvija se tokom obroka. U tom slučaju mališan će naučiti da kada jede brzo, tiho i dobro, dobija malo priznanja ili ljubavi, ali kada pravi galamu oko jela, prima od roditelja mnogo pažnje. Tada je hranjenje manji problem od dinamike porodičnih odnosa.
• Odsustvo iskustva prijatnih ukusa i/ili utoljavanja gladi.
• Većina dece koja ne žele da jedu, čak i ona mlađa od godinu dana, uspešno su iskusila različite ukuse hrane, kao i ugodan osećaj što dolazi usled umanjivanja gladi jelom. Njihovo stečeno odbijanje hrane nije povezano s nepoznavanjem tih prirodnih posledica jela. Međutim, mali broj dece dohranjivan je nekim drugim, veštačkim načinom. Ta su deca mnogo boravila u bolnicama, ili direktno zbog neuspeha u dobijanju na težini i rastu ili zbog velikih telesnih tegoba koje su im se preprečile na putu još od rođenja. (Boravak u bolnici može dramatično poremetiti normalnu rutinu hranjenja, uzrokujući različite stepene odbijanja hrane). Zbog potrebe za opsežnim dohranjivanjem, deca nisu razumela da jedenje ustima može proizvesti prijatne ukuse i/ili umanjiti glad. U pravom smislu, ova su deca imala malo udela u procesu hranjenja. Bila su hranjena prema tuđem rasporedu. Bez sumnje su doživljavala osećaj gladi, ali nisu doživela bilo kakav aktivan, posebno podstaknut proces umanjivanja gladi.
• Zbunjenost.
• Ponekad je dete nesigurno oko toga što roditelji zapravo žele. To se događa kada su roditelji nedosledni - u vezi s priborom za jelo; zatim u vezi s tim trebaju li hraniti mališana ili se od njega očekuje da jede sam; nadalje, u vezi s količinom hrane koju dete treba pojesti, koliko je treba ponuditi, kada se obrok smatra završenim, treba li dete da jede dok je u naručju ili dok sedi samo, te još mnoštvo drugih stvari koje obično ne predstavljaju problem detetu koje jede opušteno i primereno. Jedna 12-mesečna beba bila je nasumce hranjena dojenjem, iz flašice i iz šoljice. Beba je odlučila uneti red i doslednost u svoj mladi život: skroz je prestala da jede.

De,de ne vrti ocima nego se informisi    vidis da sam vredna  zbog tebe 

PRVI MESEC


 Majčino ili adaptirano mleko
 
 Preporučuje se da bebina ishrana do šestog meseca bude isključivo dojenje. Ako to nije moguće, bebe treba da jedu adaptirano veštačko mleko.
 
 Količina:
 
 U prvom mesecu beba bi trebalo da sisa na zahtev. To znači da joj se da dojka (odosno flašica) kad god zaplače. U ovom periodu beba će sisati između 10 i 12 podoja. Do drugog meseca života bebe posisaju dnevno oko 400-900 ml mleka.

OD SESTE NEDELJE DO DRUGOG MESECA

 
  Ovo je period kada beba ustaljuje obroke i kada joj se ukida noćni podoj. Poslednji podoj treba da je u 23 časa. Beba preko dana treba da sisa na svaka tri sata.
 
 Količina:
 
 Do drugog meseca života bebe posisaju dnevno oko 400-900 ml mleka.

OD TRI DO CETIRI MESECA

 
  Beba treba da se hrani isključivo majčinim odnosno adaptiranim mlekom. Ako beba sisa adaptirano mleko treba je pojiti prokuvanom vodom ili blagim čajem. Dojene bebe ne moraju obavezno da se poje.
 
 Količina:
 
 Beba u ovom uzrastu dnevno pojede od 700ml do 1,2l mleka.

OD PET DO SEST MESECI
 
  Ovo je period kada se bebi uvodi nova, ne mlečna hrana. Hrana se uvodi postepeno i u malim količinama – jedna do dve kašike dnevno. Uvek se uvodi samo jedna namirnica a navikavanje na nju traje od 3 do 7 dana. Prvo se bebi daju voćni sok i voćne kaše. Kad je prihvatila voće bebi se daju kaše od žitarica pa zatim kaše od povrća i mladog mesa.
 
 Količina:
 
 Beba u ovom periodu može da pojede u jednom obroku: 4 supene kašike žitarica, 30-60 ml soka, 2-6 supene kašike voćne kašice, 4-7 supene kašike povrćne kašice, 1 supenu kašiku mesa. Dnevna količina majčinog ili adaptiranog mleka koju posisaju je 750-900ml.


OD SEDAM DO OSAM MESECI
 
  Detetu se u ovom periodu još uvek lagano uvode različite namirnice ali se i kombinuju kašice od već prihvaćenih. Sada beba može da proba teletinu, žumance i džigericu. Žumance treba da bude dobro kuvano (5-7 minuta) i da se daje postepeno (1/8, ¼, ½ pa tek onda celo). Kada beba prihvati celo žumance ono se može davati dva puta nedeljno u kombinaciji sa drugom hranom.
 
 Sveže (živo) žumance ni slučajno nemojte davati bebi!
 
 Količina:
 
 Beba u ovom perodu može da pojede u jednom obroku: 4-6 supene kašike žitarica, 120ml soka, 6 supenih kašika voćne kašice, 7 supenih kašika kašice od povrća i 1 do 2 supene kašike mesa. Dnevna količina majčinog ili adaptiranog mleka koju bebe u ovom uzrastu posisaju je 500-750ml.

OD DEVET DO DESET MESECI
 
  U devetom mesecu bebi se uvodi doručak. To može da bude kačamak, popara, jogurt, sir, kiselo mleko, pavlaka sa crnim hlebom, griz... Parče hleba treba davati bebi u ruku kako bi „češala“ desni jer joj sada rastu zubići.
 Od desetog meseca beba može da jede kuvanu ribu (pastrmku, oslić), čorbe od pasulja, graška ili boranije.
 
 Količina:
 
 Beba u ovom perodu može da pojede u jednom obroku: pola parčeta hleba, 8-12 supenih kašika žitarica, 120 ml soka, 7-8 supenih kašika voćne kašice, 7-8 supenih kašika kašice od povrća i 3 do 4 supene kašike mesa. Dnevna količina majčinog ili adaptiranog mleka koju bebe u ovom uzrastu posisaju je 500-750ml.

OD JEDANAEST DO DVANAEST MESECI
 
  Sada se bebi može davati sitno seckana hrana koju ona može sama uzimati i jesti. Počnite sa seckanim voćem (breskva, banana, jabuka). Beba će rado sama prstima jesti i parčiće hleba namazane pavlakom ili sirom. Takođe zgodni su i grašak, kukuruz šećerac ali i sitni komadići mesa.
 
 Količina:
 
 Beba u ovom periodu može da pojede u jednom obroku: pola parčeta hleba, 8-12 supenih kašika žitarica, 120 ml soka, 8-9 supenih kašika voća, 8-9 supenih kašika kašice od povrća i 4-5 supene kašike mesa, jedno celo žumance. Dnevna količina majčinog ili adaptiranog mleka koju bebe u ovom uzrastu posisaju je 500-750ml.

POSEL GODINU DANA


 
  To je period kada beba prelazi na porodični jelovnik s tim što se bebin obrok ne soli i ne začinjava. Sada beba može da jede celo jaje – bilo kuvano, pečeno ili u kajgani. Tek od prve godine života deca smeju da jedu med, limun, narandže i kivi.
I ne zaboravite: preporučuje se da beba jede majčino mleko 12 meseci!